Премијер Канаде је државни званичник који службује као први министар круне, председавајући Кабинета, а самим тим и шеф владеКанаде. Двадесет троје особа је обављало дужност премијера, завршно са 2023. годином. Званично, премијера именује генерални гувернер Канаде, али по уставној конвенцији, премијер мора остварити политичку подршку Доњег дома Канаде. Иначе, ово је вођа посланичког клуба са највећим бројем места у дому. Али ако том лидеру недостаје подршка већине, генерални гувернер може да именује другог лидера који има ту подршку или може да распусти парламент и распише нове изборе. Према уставној конвенцији, премијеру припада место у парламенту, а од почетка 20. века прецизирано је да се то односи на Доњи дом.[1]
Функција није наведена ни у једном од докумената који чине писани део Устава Канаде; извршна власт је формално поверена суверену и врши се у његово име од стране генералног гувернера. Мандат премијера је део канадске уставне конвенције. Канцеларија је направљена по узору на ону која је постојала у Уједињеном Краљевству у то време. Виконт Монк је 24. маја 1867. године затражио Џону А. Макдоналду да формира прву владуКанадске конфедерације. Први кабинет је ступио на дужност 1. јула 1867. године.
Термин
Почетак премијерског мандата одређен је датумом полагања заклетве за вођење министарства којим руководи премијер, јер није неопходно званично полагање премијерске заклетве.[2] Међутим, од 1957. године, нови премијер је полагао заклетву та премијера.[2] Пре 1920. године, оставке премијера је одмах прихватао генерални гувернер, а последњи дан трајања владе био је датум његове смрти или датум оставке.[2] Од 1920. године, одлазећи премијер је формално подносио оставку када је нова влада била спремна за формирање.[2]Interpretation Act из 1967. каже да „када именовање ступи на снагу или престаје одређеног дана, сматра се да је то именовање ступило на снагу или да је престало након истека претходног дана“.[2] Дакле, иако одлазећи премијер формално подноси оставку само неколико сати пре него што ново министарство положи заклетву, оба током дана, министарства се фактички мењају у поноћ претходне ноћи. Неки извори, укључујући и канадски парламент, примењују ову конвенцију још од 1917. г.[3] Два премијера су умрла на дужности: Џон А. Макдоналд (1867–1873, 1878–1891) и Џон Томпсон (1892–1894), обојица природном смрћу. Сви остали су дали оставке, било након пораза на изборима или након пензионисања.
Премијери
Канадски обичај је да се рачуна по појединцима који су били премијер, а не по премијерским мандатима.[4] Од Конфедерације, генерални гувернер је „позвао“ 23 премијера да формирају 29 канадских министарстава.[4]
Donaldson, G. (1994). The Prime Ministers of Canada. Doubleday Canada. ISBN978-0-385-25454-0.
English, J.R.; Dutil, P. (2023). Statesmen, Strategists and Diplomats: Canada's Prime Ministers and the Making of Foreign Policy. The C. D. Howe Series in Canadian Political History Series. University of British Columbia Press. ISBN978-0-7748-6855-6.
Schlee, Gary (2018). Unknown and unforgettable : a guide to Canada's Prime Ministers. Toronto, Ontario, Canada. ISBN978-1-7753780-0-6. OCLC1108336247.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)