Списак генерала НОВЈ

Генерал-мајор
Генерал-лајтнант
Генерал-пуковник
Рукавне ознаке генералских чинова у НОВЈ

Списак генерала Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), који су генералски чин добили у периоду од увођења официрских чинова 1. маја 1943. до формирања Југословенске армије (ЈА) 1. марта 1945. године. Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ о увођењу официрских и подофицирских чинова уведени су следећи генералски чинови — генерал-пуковник, генерал-лајтант и генерал-мајор.[1] Први Указ о произвођењу и унапређивању официрских чинова НОВЈ објављен је маја 1943. у Билтену Врховног штаба и тада је генералски чин добило 13 генерала — 2 генерал-лајтнанта и 11 генерал-мајора.[2]

До формирања Југослосвенске армије проглашено је преко 70 генерала, од чега један постхумно. До краја рата погинило је укупно четворо генерала НОВЈ — Војислав Ђокић, Владо Ћетковић, Иван Милутиновић и Франц Розман.

Током рата нико није унапређен у чин генерал-пуковника иако је као такав постојао у војној хијерархији. Први велики указ по ком су у Југословенској армији дотадашњи генерал-лајтнанти унапређени у овај чин десио се 16. децембра 1947. када су први генерал-пуковници постали Александар Ранковић, Милован Ђилас, Сретен Жујовић, Коча Поповић, Иван Гошњак, Пеко Дапчевић, Арсо Јовановић и Коста Нађ.[3]

Списак

Генерал-лајтнанти

  1. Јакоб Авшич (1896—1978) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1. маја 1943. године.[4]
  2. Михаило Апостолски (1906—1987) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[5] а у чин генерал-лајтнанта 1. октобра 1944. године. Народни херој.[6]
  3. Иван Гошњак (1909—1980) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[7] а у чин генерал-лајтнанта 1. новембра 1943. године. Народни херој[8]
  4. Пеко Дапчевић (1913—1999) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[9] а у чин генерал-лајтнанта 1. новембра 1943. године. Народни херој[8]
  5. Петар Драпшин (1914—1945) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943,[10] а у чин генерал-лајтнанта 3. јануара 1945. године.
  6. Милован Ђилас (1911—1995) у чин генерал-лајтнанта унапређен марта 1944. године.[11]
  7. Сретен Жујовић (1899—1976) у чин генерал-лајтнанта унапређен марта 1944. године.[11]
  8. Арсо Јовановић (1907—1948) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[7] а у чин генерал-лајтнанта 1. новембра 1943. године.[8]
  9. Данило Лекић Шпанац (1913—1986) у чин генерал-мајора унапређен 1. фебруара 1944,[12] а у чин генерал-лајтната 1. децембра 1944. године. Народни херој.[13]
  10. Фјодор Махин (1882—1945) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1. новембра 1943. године.[14]
  11. Добросав Миленковић (1874—1973) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1. децембра 1944. године.[15][16]
  12. Лазар Милосављевић (1884—1967) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1944. године.[16]
  13. Иван Милутиновић (1901—1944) у чин генерал-лајтнанта унапређен марта 1944. године. Погинуо 20. октобра 1944. на Дунаву, код Београда. Народни херој[11]
  14. Коста Нађ (1911—1986) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[7] а у чин генерал-лајтнанта 1. новембра 1943. године. Народни херој.[8]
  15. Милош Обрадовић (1881—1972) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1944. године.[17]
  16. Саво Оровић (1888—1974) у чин генерал-лајтнанта унапређен 1. маја 1943. године.[7]
  17. Бранко Пољанац (1908—1974) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943,[10] а у чин генерал-лајтната 1. децембра 1944. године.[13]
  18. Рудолф Приморац (1904—1979) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1944,[11] а у чин генерал-лајтната 1. децембра 1944. године. Народни херој.[13]
  19. Коча Поповић (1908—1992) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[7] а у чин генерал-лајтнанта 1. новембра 1943. године. Народни херој.[8]
  20. Александар Ранковић (1909—1983) у чин генерал-лајтнанта унапређен марта 1944. године. Народни херој.[11]
  21. Франц Розман Стане (1911—1944) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[4] а у чин генерал-лајтнанта 1. септембра 1944. године. Погинуо несрећним случајем 7. новембра 1944. у близини Чрномеља. Народни херој.[18]
  22. Велимир Терзић (1908—1983) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943,[10] а у чин генерал-лајтнанта 15. марта 1944. године.[19]

Генерал-мајори

  1. Ладо Амброжич (1908—2004) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1944. године.[11]
  2. Михаило Анђелић (1884—1959) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943. године.[7]
  3. Радомир Бабић (1909—1996) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  4. Веко Булатовић (1884—1969) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943. године.[7]
  5. Саво Бурић (1915—1963) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  6. Владимир Велебит (1907—2004) у чин генерал-мајора унапређен 15. марта 1944. године.[19]
  7. Митар Вујовић (1911—1990) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  8. Радован Вукановић (1906—1987) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  9. Светозар Вукмановић Темпо (1912—2000) у чин генерал-мајора унапређен марта 1944. године. Народни херој.[11]
  10. Јован Вукотић (1907—1982) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  11. Љубо Вучковић (1915—1976) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  12. Војислав Ђокић (1893—1943) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943,[7] умро 19. маја исте године од последица рањавања током непријатељског бомбардовања.[21]
  13. Јосиф Ђорђевић (1880—1953) у чин генерал-мајора унапређен 15. новембра 1944. године.[21]
  14. Љубодраг Ђурић (1917—1988) у чин генерал-мајора унапређен 1. октобра 1944. године.[6]
  15. Павле Илић (1910—1964) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  16. Павле Јакшић (1913—2005) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године. Народни херој.[18]
  17. др Вацлав Јелинек (1883—1961) у чин генерал-мајора унапређен 1944. године.[22]
  18. Ђоко Јованић (1917—2000) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  19. Васо Јовановић (1915—2013) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  20. Душан Кведер (1915—1966) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1944. године. Народни херој.[11]
  21. Вјекослав Клишанић (1897—1980) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  22. Никица Кнежевић (1889—1973) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  23. Иван Крајачић (1906—1986) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  24. Божидар Краут (1901—1967) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[15]
  25. Милан Купрешанин (1911—2005) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  26. Глигорије Мандић (1912—1994) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  27. Срећко Манола (1914—1979) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  28. Божидар Масларић (1895—1963) у чин генерал-мајора унапређен 1. октобра 1944. године.[23]
  29. Владимир Матетић (1911) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1944. године.[11]
  30. Карел Марчић (1891—1972) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[24]
  31. Иван Мачек (1908—1993) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  32. др Милисав Милосављевић (1887—1953) у чин генерал-мајора унапређен 1944. године.[16]
  33. Милоје Милојевић (1912—1984) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  34. Ђоко Мирашевић (1896—1986) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  35. Милутин Морача (1914—2003) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  36. др Гојко Николиш (1911—1995) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  37. Бранко Обрадовић (1907—1983) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  38. Богдан Орешчанин (1916—1978) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  39. Миле Павичић (1899—1948) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  40. Фрањо Пирц (1899—1954) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  41. Петар Ћетковић (1907—1943) у чин генерал-мајор постхумно унапређен 1. маја 1943, умро 28. марта исте године од последица рањавања у Невесињу. Народни херој.[25]
  42. Владо Поповић (1914—1972) у чин генерал-мајора унапређен 1. октобра 1944. године.[23]
  43. Славко Родић (1918—1949) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  44. Иван Рукавина (1912—1992) у чин генерал-мајора унапређен 1. новембра 1943. године.[10]
  45. Владо Ћетковић (1911—1944) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944,[18] погинуо 20. октобра исте године у авионској несрећи. Народни херој.[25]
  46. Раде Хамовић (1916—2009) у чин генерал-мајора унапређен 15. марта 1944. године.[19]
  47. Саво Челебић (1879—1955) у чин генерал-мајора унапређен 30. јануара 1944. године.[26]
  48. Јосип Черни (1903—2000) у чин генерал-мајора унапређен 1. септембра 1944. године.[18]
  49. Владо Шегрт (1907—1991) у чин генерал-мајора унапређен 15. марта 1944. године.[19]
  50. Милан Шакић (1915—1971) у чин генерал-мајора унапређен 1. децембра 1944. године.[20]
  51. Јосип Шкорпик (1892—1973) у чин генерал-мајора унапређен 1. маја 1943. године.[7]

Референце

  1. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 773.
  2. ^ Зборник НОР 1949.
  3. ^ „Унапређење генерала и адмирала Југословенске армије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 12. 1947. стр. 1. 
  4. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 282.
  5. ^ Зборник НОР 1949, стр. 358.
  6. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 520.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з Зборник НОР 1949, стр. 256.
  8. ^ а б в г д Зборник НОР 1949, стр. 389.
  9. ^ Зборник НОР 1949, стр. 257.
  10. ^ а б в г д ђ е ж з Зборник НОР 1949, стр. 390.
  11. ^ а б в г д ђ е ж з Зборник НОР 1949, стр. 425.
  12. ^ Зборник НОР 1949, стр. 429.
  13. ^ а б в Зборник НОР 1949, стр. 605.
  14. ^ Зборник НОР 1949, стр. 376.
  15. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 564.
  16. ^ а б в Leksikon 1981, стр. 965.
  17. ^ Leksikon 1981, стр. 989.
  18. ^ а б в г д ђ е ж з Зборник НОР 1949, стр. 467.
  19. ^ а б в г Зборник НОР 1949, стр. 430.
  20. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Зборник НОР 1949, стр. 606.
  21. ^ а б Leksikon 1981, стр. 849.
  22. ^ Leksikon 1981, стр. 895.
  23. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 508.
  24. ^ Зборник НОР 1949, стр. 403.
  25. ^ а б Leksikon 1981, стр. 829.
  26. ^ Зборник НОР 1949, стр. 392.

Литература