Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 29. 12. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Социологија насеља" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Sociologija naselja" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Социологија
Кратак преглед Историја
Теорије
Позитивизам Антипозитивизам Функционализам Теорије конфликта Средњи опсег Математичка социологија Критичка теорија Социјални конструктивизам Структурализам Интеракционизам Основа и надградња
Методи
Емпиријска Квантитативна Квалитативна Историјска Рачунарска Етнографија Етнометодологија Анализа мрежа
Подобласти
Конфликт Криминологија Културна Развојна Девијантност Демографија Образовање Економска Животна средина Породица Феминизам Пол Здравље Индустријска Неједнакост Знање Право Књижевност Медицинска Војна Организацијска Политичка Раса и етнички односи Религија Рурална Наука Друштвене промене Друштвени покрет Социјална психологија Стратификација Технологија Урбана
Индекс
Људи Организација Часописи Индекс Хронологија
п р у

Социологија насеља је социолошка дисциплина која проучава друштво у насељу, то јест у одређеном простору и друштвеној средини као делу глобалног друштва и социјалног систем, а који сачињавају нужности повезане друштвеним односима и процесима.

Предмет социологије насеља су људска насеља као целина и њихов развој, то јест проучавање оног дела друштвених појава, процеса и односа који постоје у ужим и ширим насељеним подручјима. Социологија насеља истражује и утврђује шта је опште, а шта посебно у друштвеним појавама, процесима и односима насеља, као и њихово место у друштвеној целини.

Дели се углавном на две основне области:

1. Социологија села, односно рурална социологија
2. Социологија града, односно урбана социологија

Постоји и схватање да су ове области социологије осамостаљене као самосталне дисциплине. У току развоја социологија насеља развијају се области које проучавају посебне делове социологије насеља као: социологија локалних заједница, социологија комуне, социологија задругарства. Проучава се и комбинација градских и сеоских насеља, тзв. "Урбаног насеља" где је теско одредити границу између села и града.

Социологија насеља је уско повезана са другим научним дисциплинама из којих преузима одређена сазнања неопходна за изучавање комплексног живота људи у насељу. Такође и друге дисциплине користе сазнања социологије насеља у својим истраживањима.

Као посебна дисциплина социологија насеља уско је повезана са општом социологијом. Приликом проучавања друштвених појава, процеса и односа у насељу, социологија насеља користи општа начела законитости које је сазнала општа социологија. Разлике: социологија насеља истражује део друштвене стварности, а општа социологија друштво у његовој свеобухватности.

Изучавање географских фактора је од великог значаја у проучавању друштвених појава у насељу. За социологију насеља је веома битно да на основу географских истраживања прецизира појам средине.

Даје квантитативну слику друштвене структуре а то је оно од чега се полази приликом истраживања друштвених феномена у насељу.

Јер основу у развоју екологије чини средина. Разликују се људска и природна екологија.

Учење о међузависности институција људских група у социологији простору. У социологији посебно се изучава утицај природне околине на човека, као и утицај човека на природу.

Историја истраживања социолошких проблема веома је стара, још из античког периода постоје писани трагови који обухватају социолошке проблеме насеља. У средњем веку такви писани документи су реткост. Док почетком XIX века појављује се мноштво докумената и анализира у погледу соц.проблема. Значајни друштвени проблеми XX века иницирали су развој и настанак социологије насеља као самосталне дисциплине. Иако се соц.насеља конституише релативно касно њени поједини делови развијали су се у оквиру других наука и уметности, а посебно соц.политике која се интересује првенствено: за човека и његову егзистецију, способност за Рад и напредовање у животу.

Најпознатије претече социологије града су Платон, Аристотел, Ибн Калдун, социјални утописти. Основни теоријски правци у социологији града су: еколошки историјски, друштвено-географск, друштвено-морфолошки, марксистички.

Проучавањем града бавиле су се разне дисциплине, а сам предмет социологија града карактерише да приступа проблему града са тог становишта анализа разноврсних појава из градског живота мора бити повезана са градским животом у целини, тј.анализа градског живота мора бити повезана са његовом организацијом, са функционисањем и колективним динамизмом.

Вебер је написао једно од најславнијих дела о граду. Код нас је то дело објављено под називом "Нелегитимна власт" као део дела "Привреда и друштво". Његово проучавање градова се уклапа у целину његове социолошке замисли чији је циљ да објасни главни процес рационализације и с њим у вези рационалност западне цивилизације, а циљ рационализације је највећа ефикасност у друштву. Вебер је западноевропски град представља као место стварања нових форми власти: "Град је: насељено мијесто, дакле насеље са кућама које су тесно збијене и повезане, тако обимно повезану насеобину да се становништво међусобно не познају, као што је то специфично за групу суседа "Оригиналност западног града се састоји у томе што сачињава град општину. Да би сачињавао градску општину насеље мора имати бар сложен занатско-трговински центар и сличне одлике : 1) утврдјење, 2) тржиште, 3) сопствени рад и бар делимично сопствено право, 4) карактер организационе групе и у вези с тим, 5) бар делимичну аутономију. Од ових карактеристика општине за вебера је најважније постојање аутономне управе, односно институција, организоване групе грађана која је заступана као таква.

Најпознатије дело "Балканско полуострво". За социологију насеља је битно његово дело "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва". У проучавању насеља примењивао је посматрање као основне методски поступак. Своја антропогеографска истраживања започео је анализом географског положаја и врсте насеља. На положај села, вароши, варошица највише утичу природни услови али су од значаја: врста својине, економија и историјске прилике.

Утицај географске средине је по Цвијићу јачи што су људске групе примитивније. Више су везане за земљу и природу. То означава да географска средина више утиче на село и сељаштво него на град и грађанство. Цвијић је на балкану уочио четири културна појаса:

1. Визант-цинцарски
2. Патри
3. Италијански
4. Средњоевропски

Помно је истраживао и сеобе становништава. Ограничио се на сеобе између села и појединих области, а сеобе село-град мање је обрађивао мада су драматичније и други теоријски значајније. Имао је против велеградски став. Писао је о негативним биолошким и моралним последицама велеградског живота.

О смислу и перспективама савременог велеграда постоје различита гледишта. Критичари велеграда истичу да је то увек град, тј.погодно место за концентрацију моћи, за превласт бирократије и технократије. Велеград је вештачка, техничка средина, угрожава природу, жариште је појава соц.девијантних, сегрегације, свеколиког отуђења. С друге стране велеград је највеће достигнуће човечанства, место из којег зрачи цивилизација, у којем се формира историјска иницијатива, и место револуције, место слободе.

• PITANJA IZ SOCIOLOGIJE NASELJA