Софтверско надувавање (енгл. software bloat, bloatware, такође и elephantware)^[1] процес је у коме узастопне верзије рачунарског програма постају знатно спорије, користе више меморије и струје за обраду података или имају веће хардверске захтеве него претходне верзије, док је у исто време програм побољшан у дубиозним особинама.

Због бројних својстава и могућности, програмска подршка може захтевати знатан простор на диску и у РАМ-у, па се због тога назива bloatware-ом (надувани софтвер).^[1]

Овај појам се не користи конзистентно. Често га крајњи корисници користе у погрдном смислу за описивање нежељених промена корисничког окружења, чак и ако те промене нису имале никаквог утицаја или су мало утицале на хардверске захтеве.

Код софтвера дужег животног циклуса, надувавање кода може се појавити кад се софтверски опслужује велико и разнолико тржиште које је различитих захтева. Већина крајњих корисника осећаћe да им је потребна само мања количина доступних функција, а захтеве осталих корисничких скупова сматраћe као непотребне, чак и ако особе различитих захтева заиста користе те друге могућности.

Еплов iTunes је био оптужен за надувавање софтвера, и то због њихових покушаја да од програма за пуштање мултимедијалног садржаја направе платформу за е-трговину и рекламирање,^[10][11] па је бивши уредник часописа PC World, Ед Бот, оптуживао компанију за њено лицемерје у рекламним нападима на сличне праксе Windows-а.^[12]

Microsoft Windows је често био критикован као надувани софтвер — у вези са оперативним системом Windows Vista, Мајкрософтов инжењер Ерик Трот навео је да „многи људи сматрају да је Windows ове величине надувани оперативни систем и да је то можда фер карактеризација... Али у свом језгру, кернел и компоненте које чине само срце оперативног система су заправо поприлично поједностављене”.^[13][14] Ед Бот је такође изразио скептицизам, наводећи да је скоро сваки оперативни систем који је Мајкрософт икада продао био карактерисан као надуван када је први пут изашао; чак и они који се данас сматрају правом супротношћу тога, попут MS-DOS-а.^[15] Windows интерфејс за програмирање апликација се такође може сматрати надуваним, с обзиром на то да покушава да створи компатибилност са ранијим верзијама, што је резултовало веома неелегантним кодом према данашњим стандардима. За разлику од њега, .NET језици, попут C#, имају много модернији интерфејс.