Софија Лорен
Софија Лорен (1959)
Лични подаци
Пуно име	Софија Вилани Шиколоне Лорен
Друга имена	Софија Шиколоне Софија Лацаро
Датум рођења	(1934-09-20)20. септембар 1934. (90 год.)
Место рођења	Рим, Краљевина Италија
Пребивалиште	Женева (Швајцарска)
Занимање	глумица, певачица
Породица
Супружник	Карло Понти ст. (1957—1962, 1966—2007)
Деца	Карло Понти мл. (1968) Едоардо Понти (1973)
Родитељи	Рикардо Шиколоне Ромилда Вилани
Породица	Ана Марија Вилани Шиколоне (сестра) Саша Александер (снаха) Алесандра Мусолини (сестричина)
Рад
Активни период	1950—данас
Веза до IMDb-а
Награде Оскар Најбоља главна глумица 1961. Two Women Academy Honorary Award 1991. Lifetime Achievement Греми Best Spoken Word Album for Children 2004. Prokofiev: Peter and the Wolf/Beintus Златни глобус Награда Сесил Б. Демил 1995. Животно достигнуће Бафта Најбоља главна глумица 1961. Two Women Сезар Honorary César 1991. Животно достигнуће

Софија Лорен (итал. Sophia Loren), рођена као Софија Вилани Шиколоне (итал. Sofia Villani Scicolone; Рим, 20. септембар 1934), једна је од најпознатијих италијанских глумица чија су слава и популарност достигли светске размере у Холивуду и ван Италије и Европе, крајем педесетих и током шездесетих година 20. века. У својој глумачкој каријери која траје преко 60 година, од 1950. до 2014. године, глумила је у 200 филмова, како италијанских, тако и у холивудским филмовима. Глумила је, радила је и сарађивала је са многобројним холивудским легендама и глумцима као што су Чарли Чаплин, Кери Грант, Френк Синатра, Кларк Гејбл, Ентони Перкинс, Ентони Квин, Џон Гевин, Грегори Пек, Марлон Брандо, Питер О’Тул, Џон Касаветес, Сузан Сарандон, Лорин Бекол, Џуди Денч, Ким Бејсингер, Џулија Робертс, Пенелопе Круз, Никол Кидман и многи други. Глумила је у више од десет филмова са Марчелом Мастројанијем, У својој каснијој глумачкој фази стекла је углед драмске уметнице. Била је супруга филмског продуцента и редитеља Карла Понтија.

Пар пута је од делегата добијала гласове за председника Италије, пошто они могу да оставе празан гласачки листић, или да упишу било кога. Током различитих кругова гласања је добијала гласове на изборима 1964, 1992, 2013, и 2022. године.^[1][2] Закључно са председничким изборима 2022. године, ниједном није добила пресудну количину гласова потребних за избор на функцију.

Софија Лорен је рођена у Риму, од оца инжењера Рикарда Шиколонеа и учитељице клавира Ромилде Вилани, која је и сама хтела да постане глумица. Одрасла је у сиромашним условима у граду Поцуоли крај Напуља док је још трајао Други светски рат. Мали стан делила је са сестром Маријом, родитељима, дедом, баком, ујацима и теткама — касније је изјавила да ју је живот у сиромаштву учинио жилавијом особом.

Као дете сматрали су је не тако привлачном, али је касније израсла у лепотицу. Њена сестра удала се за Романа Мусолинија, сина Бенита Мусолинија. Софија је већ са 15 година отишла тражити филмске улоге у Риму, а са платом од посла као модел за илустроване романтичне приче издржавала је своју породицу.

Након малих улога у филмовима, као што су Кво вадис, Софија је 1957. године упознала старијег продуцента Карла Понтија са којим се венчала на свој 23. рођендан. Од њега се морала раставити како би га спасла од оптужбе за бигамију јер је он већ пре био ожењен, али је ипак остала са њим у љубавној вези. Било је познато да су многи глумци били очарани њеном лепотом; на сету филма Понос и страст Кери Грант се тако дубоко заљубио у њу да ју је замолио да се уда за њега иако је знао да је већ удата за Понтија, а и Питер Селерс загледао се у њу док су заједно снимали комедију Милионашица те је наводно био спреман и развести се од своје супруге због ње.

Када је 1962. године освојила Оскара за италијанску ратну драму Ћоћара, снимљену по предлошку истоименог моравијиног романа, постала је прва глумица у историји која је добила ову награду изван енглеског говорног подручја. Године 1967, наступила је у последњем филму који је режирао Чарли Чаплин, Грофица из Хонгконга, али који није био хваљен од критике, а уз то се и посвађала са звездом Марлоном Брандом. Марчело Мастројани, њен пријатељ, наступио је у 13 филмова са њом, међу којима и Брак на италијански начин.

Године 1982, одслужила је 18 дана у затвору у Италији због неплаћања пореза. Часопис Емпајер ју је 1995. године прозвао 25. најсексипилнијом звездом у филмској историји, а многи су ју сматрали привлачном и након што је прешла 60. годину. Осим Оскара, освојила је и 5 Златних глобуса; четири пута за најпопуларнију женску звезду, а једном за животни допринос филму. Глумила је укупно у око 100 филмова и серија у својој готово седам деценија дугој каријери.

Пре свог првог детета имала је два спонтана побачаја. Ипак, упркос компликацијама, успела је касније родити двоје дјеце: Карла Понтија млађег (постао диригент) и Едоардоа Понтија (постао режисер). Бавила се финансирањем послова за куварице, шминку, накит и парфеме. Године 2007, је најавила сликање за Пирелијев календар са 72 године, с тим да је рекла да се неће појавити нага.

Своје мемоаре објавила је у септембру 2014. године.^[3] Такође је написала кувар.

• Софија Лорен на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Софија Лорен на сајту TCMDb (језик: енглески)
• Софија Лорен на сајту AllMovie (језик: енглески)
• Софија Лорен Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2008) на сајту TV.COM (језик: енглески)
• Софија Лорен на сајту PORT.rs
• Добро се слажем са пријом Добрилом („Блиц”, 30. март 2010) (језик: српски)