Снежана Минић
Снежана Минић |
---|
Датум рођења | (1958-01-22)22. јануар 1958. (66 год.) |
---|
Место рођења | Ниш |
---|
Минић Снежана (Ниш, 22. јануар 1958) професорка је немачког језика у Нишу. Основну школу и Гимназију „Стеван Сремац” завршила је у родноме Нишу (1976), а германистику (1976—1981) и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду.[1]
Рад
Прву песму објавила је у Листу младих 68 (1973). Преводи многобројне песме и есеје са немачког језика. Била је члан редакције часописа Знак (1978—1981). Добила је награду Смели цвет, Републичке конференције ССО Србије (1981) за књигу песама Слике иза кулиса.[1]
Библиографија
Песме:
- Слике иза кулиса, Београд 1981
- Девет душа, Београд 1987
Преводи са немачког:
- Сенке заиста и никакво сажаљење (есеј), Р. В. Фасбиндер, 1981.
Преводи на енглески:
- Relation (1982, 1983)
- The american poetry review (1985)
Сарадња са часописима
Сарађује са многобројним часописима и листовима:
- Лист младих 68 (1973—1976)
- Народне новине (1973—1976)
- Градина (1974—1976, 1982—1984)
- Студент (1976—1978, 1982)
- Повеља октобра (1875, 1980)
- Књижевна реч (1976—1981, 1983—1984)
- Видици (1977—1979, 1982)
- Дело (1978)
- Савременик (1978)
- Омладинске новине (1978)
- Књижевна критика (1979)
- Даље (1981, 1982)
- Поља (1982)
- Књижевне новине (1984, 1986—1987)
- Књижевност (1985)
- Летопис МС (1986)
- Писмо (1986)
- Живот (1987)
- Свеске Задужбине Иве Андрића (1987)
Референце
- ^ а б Leksikon pisaca Jugoslavije IV M-NJ. Novi Sad: Matica srpska. 1997. стр. 491.
Литература
- С. Хаџи Танчић: Поздрав поетесама, Лист младих 68, 1971, 83, 7
- Исти: Корак међу тајнама, Народне новине, 4-5.7.1980,10
- Д. Драшковић: Сви хвале значи, добро је..., Омладинске новине, 31.10.1981, 13
- Љ. Лабовић: Голи у "Пегазовом седлу", Младост, 1259, 1981, 16
- Д. Станојевић: О вештини писања поезије, Књижевна реч, 183, 1982
- С. Радуловић: Сан и мора савремености, Књижевне новине, 1983
- Б. Стојановић: Чудовиште, ево Андромеде (о алузивности као компоненти поетске информације), Видици, 3, 1983, 172-177
- М. Пантић: Смисао који измиче, Књижевна реч, 305, 1987
|
|