Слепоочни мишић (лат.musculus temporalis) је парни мишић главе, који лежи на бочној страни лобање. То је пљоснат, лепезаст мишић који се протеже од спољашње стране темпоралне кости до доње вилице. С обзиром на правац пружања и функцију, на њему се описују три групе влакана: предња (усправна), средња (коса) и задња (која се простиру готово водоравно).[1][2]
Мишић се припаја на љусци слепоочне кости и својој фасцији, одакле се пружа наниже и причвршћује на короноидном наставку доње вилице и дуж предње ивице њене гране.[3]
У инервацији учествују дубоки слепоочни живци, који се деле у три гране (за сваки сноп по једна) а који потичу од доњовиличног живца. Мишић је главни позиционер доње вилице и сви њени положаји су регулисани деловањем слепоочног мишића. У подизању мандибуле и затварању уста учествују све три групе влакана (с тим што су најактивнија предња), док су задња влакна доминантна у ретропулзији (повлачењу вилице уназад) и латералним кретањима.[4]
Извори
^Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN86-387-0604-9.
^Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^Даринка Станишић-Синобад (2001). Основи гнатологије. Београд: БМГ. ISBN86-7330-139-4 COBISS-ID 94080780.