Слатки пелин је једногодишња зељаста биљка из рода пелина. Стабло је усправно и смеђе боје, биљка је прекривена ситним длачицама, а у висину у природи нарасте од 30 до 100 центиметара. Култивисане биљке могу да нарасту до 2 метра. Листови су рашчлањени обично у два или три мања листа, дужине су између 3 и 5 цм.[6] Цветови су појединачни, жућкасто-зеленкасте боје и имају пречник од 2−2,5 цм, а цваст има облик грозда. Плодови су без папуса, пречника између 0,6 и 0,8 мм.[7] Цвета од јула до августа, а семе се формира од августа до септембра. У зависности од климе и географске ширине вегетациони период траје од 190 до 240 дана.
Један од најважнијих хемијских састојака слатког пелина је органско једињење артемисинин чија концентрација у осушеним листовима дивљег слатког пелина износи између 0 и 1,5%.[8] У новим хибридима концентрација овог једињења је нешто виша и износи и преко 2%.
Артемисинин се користи као ефективно средство за лечење маларије, а признат је као такав од стране светске здравствене организације. Коришћење артесуната, полусинтетичког деривата из слатког пелина, за лечење тешких облика маларије је веома истакнуто у бројним медицинским публикацијама. Артесунат је веома делотворан у поређењу са кинином и има мање нежељених ефеката. Његова делотворност се такође показала и код паразитских инфекција као што је шистозомијаза. Такође се користи за ефективно уништавање бактерија, гљивица и неких вируса. Научна истраживања која су усмерена у правцу проналажења лека против рака наводе да има антиканцерогено дејство.
Уље од слатког пелина се последњих година све више у источњачкој медицини користи у лечењу свих врста карцинома и кожних обољења.
