Синиша Јелушић (Рисан, 24. јануар 1952) црногорски и српски је теоретичар књижевности, универзитетски професор и академик.^[1]

Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Филолошком факултету Београдског универзитета. Јелушић је студијски боравио на неколико универзитета.^[1] Учествовао је на међународним скуповима и семинарима.^[2]

Радио је као професор на Педагошкој академији у Београду, као савјетник за међународну сарадњу у области кинематографије у Министарству културе Републике Србије и као стални сарадник Института за књижевност и уметност у Београду.^[1]

Редовни је професор Факултета драмских умјетности на Цетињу, на коме предаје предмете: компаративна књижевност, историја и теорија драме и позоришта, ауторске поетике, драматологија, методологија научног рада (мастер студије ФДУ).

Од 1999/2000. до 2012. године, као професор по позиву на Филозофском факултету у Никшићу, предавао је предмете: средњовјековна књижевност; теорија књижевности I, II; увод у теорију књижевности, Крлежа и Десница (специјални курс), књижевност и филм,тумачење књижевног текста.^[1] Од 1999. до 2007. године био је професор по позиву на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево.^[1]

Стални је сарадник Института свјетске књижевности Руске академије наука. Члан је Редакционог одбора ЦАНУ за критичко издање Сабраних дјела Петра II Петровића Његоша, Естетичког друштва Србије и Београдског аналитичког круга (БАК), редакционог одбора за издавачку дјелатност Универзитета Црне Горе и члан Сената Универзитета Црне Горе (2006–2013) те међународног редакционог савјета научних часописа из Русије и Хрватске.^[1]

Aутор је два експериментална филма: Movie pictures Ђуре Јакшића (Фокус, Београд, 1996) и Meditationes Parisiorum (Фикс фокус, Београд — РТС Београд, 1998), који су приказани на фестивалима југословенског документарног и краткометражног филма у Београду.^[1]

Ванредни члан ЦАНУ постао је 2018.^[3][1]

• Utt pictura poesis (1996)
• Текст и интертекст (1999)
• Поетички облици (2002)
• Прометејев пад. Интертекстуалност: драма, театар, филм (2007)
• Разумјети лутку: огледи о трагању за архетипом (2017)
• Izbor radova: Tekst i intertekst — semantičeskie antinomii „Krotkoй” F. M. Dostoevskogo (Predvaritelьnыe tezisы), у: Dostoevskiй: pisatelь, mыslitelь, providec. Sbornik stateй, Moskva: PSTGU, 2012
• Stihi Negoša — posvящenie Puškinu kak metafizičeskiй tekst, у: Rusija i Balkan, Podgorica — Moskva, 2012
• Recepcija Dostojevskog u Crnoj Gori — uvod u metakritičku interpretaciju, у: Crnogorsko-ruske književne veze, Podgorica: CANU, 2013
• Hristianstvo i smeh: spor vokrug gogolevskogo ponimaniя komičeskogo, у: Vestnik slavяnskih kulьtur, Gosudarstvennaя akademiя slavяnskoй kulьturы (GASK), Moskva, 2014
• Култура као интертекст — напомене уз проблем рецепције семантичких модела, Фолиа лингуистица ет литтерариа, Никшић: Филозофски факултет, Институт за језик и књижевност, 2018
• Културално памћење: архетип и симбол, у: Нематеријална културна баштина Паштровића, Петровац — Будва — Београд, 2019
• Књижевност и филозофија: интертекстуална контроверза, у: Књижевност и филозофија — интертекстуалне везе, Подгорица: ЦАНУ, 2019
• Парадигме дискурса црногорске културе: интертекстуалност' у текстовима културе: теоријске претпоставке и примијењена анализа, у: Парадигме дискурса културе у Црној Гори, Подгорица: ЦАНУ, 2019
• Књижевност версус теологија: Пекићева критика хришћанске метафизике, у: Зборник „Борислав Пекић — Деведесет година од рођења (1930–2020)”, ЦАНУ, Подгорица, 2, 2020
• Поетика А. И. Солжењицина — историографија и метафизика, у: Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ, 2020.