Сеница султан (Melanochlora sultanea) је велика птица певачица (дуга око 19 цм) коју одликују жута креста, таман кљун, црно перје на горњем дијелу тијела и жуто на доњем. Полови су сличног изгледа. Женка има зеленкасто црно перје на горњем дјелу тјела и жућкасто грло. Младе птице нису живописне као одрасле и имају краћу кресту. Она је једини члан монотипичног рода Melanochlora, најближи рођак јој је врста из монотипичног рода Sylviparus.[5]
Опис
Мужјакова креста је јарко жуте боје; леђа, образи и врат, брада, грло, и груди су црни са зеленим сјајем, ивице перја на горњем дјелу имају металички сјај, и крајњи дјелови репног перја су бели; перје од груди па надоле је жуте боје.[6] Када је птица узнемирена креста се подиже.[7]
Женка има блијеђе жуте дјелове; перје на горњем дјелу тела и на образима тамне је зеленкасто смеђе боје; брада и грло су сјајно маслинастозелени; крила и реп су црни; ивице перја на горњем дјелу је металик зелено.[6]
Млади сличе женки, у најмлађој фази одсутни су сјајни делови на ивицама горњег перја, и крила су оивичена белом.[6]
Кљун је црн; уста тамна; трепавице сиве; очи тамносмеђе; ноге су сиве. Дугачка је око 19 цм; реп је дугачак 9,3 цм; крило 9,7 цм; торзо 2,3 цм; кљун јој је дугачак 1,8 цм.[8]
Филогенија породице сеница (приказан је положај рода Melanochlora, то јест врсте Melanochlora sultanea)[9]
Ричард Бодлер Шарп (1890) је сматрао да ова врста припада бившој потпородици Liotrichinae, која се налазила унутар породице брбљуше (Timaliidae).[10] Још увек не постоји опште прихваћен став о таксономском положају ове врсте.
За разлику од осталих сеница њене ноздрве су изложене и нису прекривене перјем.[11]
Исхрана
Хране се на средњем и горњем дјелу крошње, храну траже појединачно или чешће у малим групама, једу углавном инсекте, а понекад се хране и смоквама.[12]
^Gill, Frank B.; Slikas, Beth & Sheldon, Frederick H. (2005). „Phylogeny of titmice (Paridae): II. Species relationships based on sequences of the mitochondrial cytochrome-b gene”. Auk. 122: 121—143. doi:10.1642/0004-8038(2005)122[0121:POTPIS]2.0.CO;2.
^ абвRasmussen, PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. стр. 530—534.
^Ali, S & Ripley, S D (1998). Handbook of the birds of India and Pakistan. 9 (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 166—167.
Del Hoyo, J.; Elliot, A. & Christie D. (editors). Handbook of the Birds of the World. Volume 12: Picathartes to Tits and Chickadees. Lynx Edicions. 2007. ISBN978-84-96553-42-2.