Секула Милетић био је мајстор−каменорезац из села Богданица (Општина Горњи Милановац). Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је у селима на размеђу Чачка, Ваљева, Пожеге и Горњег Милановца.^[1]

Хронолошки и стилски припада групи клесара који су били активни у периоду пре и после Првог светског рата.^[1] Споменике је клесао од ситнозрног „кабларца” и пешчара у форми стуба или вертикалне плоче углављене у масивно постоље и надвишене резаним крстом.^[1]

Површине споменика изразито су плошно обрађене, украшене урезима крстова, хоризонталном и вертикалном линеарном орнаментиком и приказима биљака које изничу из саксија.

Рукопис је Секуле Милетића је препознатљив и читак, са свим словима једнаке величине. Са споменика Филипа Павловића преузео употребу интерпункцијског знака тачке измеђе сваке речи.^[1]

На споменицима се потписивао: Изради Секула Милетић, Овај спомен изради Секула Милетић.

Споменик Ковиљки Миловановић (†1916) (Тометино Поље)

Овај спомен

КОВИЉКЕ

кћи Велимира Миловановића

Живе 16. год

А умре 1. маја 1916. г.

Овај спомен подиж.

Отац Велимир

и браћа Живко и Милован

Овај спомен изради

Секула Милетић^[а]

• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.