Секреторна ткива су врста сложених трајних биљних ткива са способношћу стварања секрета. Секрети су производи метаболизма који се могу сакупљати у биљном телу или излучивати ван њега.

Разликују се два типа секреције:

• интрацелуларна секреција при којој секрет бива излучен из протопласта и накупља се или у уљној кесици (екстраплазматска кесица) или у вакуоли;
• екстрацелуларна секреција при којој се секрети излучују из ћелије у спољашњу средину.

Ако се секрети сакупљају и остају било у ћелији било у посебним просторима (интерцелуларима), цевима или каналима, као што су нпр. млечне цеви, код фамилије млечика (Euphorbiaceae) и смолни канали (код четинара), онда се ради о ендогеним секреторним ткивима.

Излучивање секрета кроз ћелијски зид ван биљног тела, одређује егзогена секреторна ткива и ћелије, остварује се помоћу жлезданих ћелија које граде посебне структуре:

• жлездане длаке
• нектарије,
• хидатоде и др.

Нектарије су жлезде које излучују сладак сок (нектар), који има важну улогу у опрашивању цветова. Вода се излучује из биљке помоћу хидатода. Излучивање воде у капима назива се гутација (биљна роса).

• Визуелни речник ботанике, ННК Интернационал, Београд, 2001.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
• Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.

• BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2008)

Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор.