Видљиво у распону +90° и −50°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јулу.
Северна круна (лат.Corona Borealis) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевихсазвежђа. Према грчкој митологији, ово сазежђе представља круну коју је Дионис дао Аријадни приликом венчања, када је Аријадну оставио Тезеј (или ју је Дионис преотео од Тезеја, у зависности од легенде).
R Северне круне је променљива звезда која је прототип у својој групи. У питању је жути субџин коме сјајност опада за неколико магнитуда у неправилним интервалима, највероватније зато што се накупи угљеник у атмисфери звезде који замрачује површину, а онда бива развејан притиском зрачења.
Т Северне круне је повратна нова, чији је сјај нормално око 10,8. магнитуде али достиже магнитуду 2 до 3 при ерупцијама. Претходне ерупције су биле 1866. и 1946.
Објекти дубоког неба
У Северној круни нема сјајних објеката дубоког неба. У овом сазвежђу се налази Галактичка група Северне круне, група од преко 400 галаксија која је од Сунца удаљена око милијарду и 200 милиона светлосних година. Најсјајнији чланови групе су 16. магнитуде.
Bakich, Michael E. (2010). 1,001 Celestial Wonders to See Before You Die. Springer Science + Business Media. ISBN978-1-4419-1777-5.
Coe, Steven R. (2007). Nebulae and how to observe them. Astronomers' observing guides. New York, New York: Springer. ISBN978-1-84628-482-3.
Drake, Jeremy J.; Marshall, Herman L.; Dreizler, Stefan; Freeman, Peter E.; Fruscione, Antonella; Juda, Michael; Kashyap, Vinay; Nicastro, Fabrizio; Pease, Deron O.; Wargelin, Bradford J.; Werner, Klaus (јун 2002). „Is RX J1856.5−3754 a Quark Star?”. The Astrophysical Journal. 572 (2): 996—1001. Bibcode:2002ApJ...572..996D. S2CID18481546. arXiv:astro-ph/0204159. doi:10.1086/340368.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Ellyett, C. D.; Keay, C. S. L. (1956). „Radio Echo Observations of Meteor Activity in the Southern Hemisphere”. Australian Journal of Physics. 9 (4): 471—480. Bibcode:1956AuJPh...9..471E. doi:10.1071/PH560471.
Falkner, David E. (2011). The Mythology of the Night Sky: An Amateur Astronomer's Guide to the Ancient Greek and Roman Legends. New York, New York: Springer. ISBN978-1-4614-0136-0.
Griffiths, Martin (2012). Planetary Nebulae and How to Observe Them. Springer. ISBN978-1-4614-1781-1.
Hamacher, Duane W.; Frew, David J. (2010). „An Aboriginal Australian Record of the Great Eruption of Eta Carinae”. Journal of Astronomical History & Heritage. 13 (3): 220—234. Bibcode:2010JAHH...13..220H. arXiv:1010.4610.
Jopek, T. J.; Koten, P.; Pecina, P. (мај 2010). „Meteoroid streams identification amongst 231 Southern hemisphere video meteors”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 404 (2): 867—875. Bibcode:2010MNRAS.404..867J. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16316.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Malin, David; Frew, David J. (1995). Hartung's Astronomical Objects for Southern Telescopes: A Handbook for Amateur Observers. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-55491-6.
Reipurth, Bo, ур. (2008). „The Corona Australis Star Forming Region”. Handbook of Star Forming Regions. II: The Southern Sky. ASP Monograph Publications. Bibcode:2008hsf2.book..735N.
Rogers, J. H. (1998). „Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (1): 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R.
Rogers, L. J.; Keay, C. S. L. (1993). Stohl, J.; Williams, I.P., ур. „Observations of some southern hemisphere meteor showers”. Meteoroids and Their Parent Bodies, Proceedings of the International Astronomical Symposium Held at Smolenice, Slovakia, July 6–12, 1992: 273—276. Bibcode:1993mtpb.conf..273R.
Sherrod, P. Clay; Koed, Thomas L. (2003). A Complete Manual of Amateur Astronomy: Tools and Techniques for Astronomical Observations. Courier Dover Publications. ISBN978-0-486-42820-8.
Simpson, Phil (2012). Guidebook to the Constellations : Telescopic Sights, Tales, and Myths. Springer New York. ISBN978-1-4419-6940-8.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, VA: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN978-0-939923-78-6.
Kaler, Jim. „Alfecca Meridiana”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 8. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Kaler, Jim. „Beta Coronae Australis”. Stars. University of Illinois. Приступљено 5. 7. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Kaler, Jim. „Epsilon Coronae Australis”. Stars. University of Illinois. Приступљено 5. 7. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory (2011). „Classifications for NGC 6768: 2 Classifications found in NED”. NASA/IPAC Extragalactic Database. California Institute of Technology/National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 20. 8. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lloyd, Lucy (11. 10. 1873). „Story: ≠nabbe ta !nu (Corona Australis)”. The Digital Bleek & Lloyd. University of Cape Town. Приступљено 16. 8. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)