Спирогира (позната као и водена свила и свилена алга) је влакнаста зелена алга реда Zygnematales, названа по спиралном распореду хлоропласта који је карактеристичан за род. Обично се налази у слатководним водама, а у свијету постоји више од 400 врста Спирогире.Спирогира мјери приближно 10 до 100 µм у ширину и може нарасти до неколико центиметара у дужину.[3]
Опште карактеристике
Спирогира је веома честа у релативно бистрој еутрофичној води, развија слузаву влакнасту зелену масу. У прољеће Спирогира расте под водом, али када има довољно сунчеве светлости и топлоте, оне стварају велике количине кисеоника, пријањајући као мјехурићи између запетљаних нити. Влакнасте масе излазе на површину и постају видљиве као витко зелене простирке. Спирогира има ћелијски зид, једро, пиреноидне и спиралне хлоропласте.
Спирогира
Репродукција
Спирогира се може репродуковати и полно и бесполно. У вегетативној репродукцији долази до фрагментације, а Спирогира се једноставно подвргава интеркаларној ћелијској подјели како би продужила дужину нових нити.
Код полног размножавања имамо двије врсте.
1. Скалариформна конјугација захтева удруживање два или више различитих филамената, поређаних дјелимично или у цијелој њиховој дужини. Једна ћелија из супротних обложених филамената емитује цјевасте избочине познате као конјугацијске цијеви, које се издужују и спајају, да би направиле пролаз зван конјугацијски канал. Цитоплазма ћелије дјелује док мушкарац путује кроз ову цев и стапа се са женском цитоплазмом, а гамете се спајају у формирање зигоспора.
2. У бочној конјугацији, гамете се формирају у једну нит. Двије сусједне ћелије близу заједничког попречног зида дају избочине познате као конјугационе цијеви, које приликом контакта даље формирају конјугацијски канал. Мушка цитоплазма мигрира кроз конјугацијски канал, стапајући се са женском. Остатак процеса се одвија као у скалариформној конјугацији.
Суштинска разлика је да се скалариформна конјугација одвија између два филамента, а бочна конјугација се дешава између две сусједне ћелије на истом филаменту.
John Whitton, B.A. and Brook, A.J. (editors) 2002. The Freshwater Algal Flora of the British Isles. Cambridge University Press, Cambridge. ISBN0-521-77051-3.
