Најбољи енглески рагбиста свих времена, генијални Џони Вилкинсон био је кључни играч у тиму "црвених ружа". Његов дроп гол у последњим моментима великог финала, донео је Енглеској победу над Аустралијом 20:17.[3] Захваљујући овом чувеном моменту, Вилкинсон је постао идол милионима енглеских дечака, па се причало да је на острву, постао популарнији чак и од познатог фудбалера Дејвида Бекама.[4]
Енглеска се тако реванширала Аустралији за пораз у финалу светског првенства 1991. Успех Енглеза је утолико већи, јер су почетком 2003., освојили и гренд слем у купу шест нација. Са друге стране Аустралија, Нови Зеланд и ЈАР никада нису успели исте године да освоје и титулу светског првака и титулу првака јужне хемисфере.
У Аустралији је рагби други најпопуларнији спорт, па не чуди што су стадиони били пуни.Енглези који су и измислили овај контактни екипни спорт, коначно су могли да се радују титули светског првака.
Избор домаћина
Првобитна идеја је била да Аустралија и Нови Зеланд заједно организују ово светско првенство. Ипак због сукоба рагби савеза Новог Зеланда са светском рагби федерацијом, Аустралија је сама организовала светско првенство у рагбију 2003. Занимљиво је да је домаћин првог светског првенства 1987., био Нови Зеланд, али су се неки мечеви играли и у Аустралији. Овог пута свих 48 утакмица одигране су у Аустралији.[5]
Квалификације
8 репрезентација је обезбедило учешће, захваљујући пласману у четвртфинале на претходном светском првенству, одржаном у Велсу 1999. Осталих 12 репрезентација су избориле своје учешће кроз квалификације. Међу 81 репрезентацијом која је узела учешће у квалификацијама, била је и репрезентација СР Југославије. У баражу је Тонга савладала Јужну Кореју, а САД је била боља од Шпаније.
Стадион Канбера је био један од аустралијских рагби стадиона, на коме су се играле утакмице светског првенства 2003.
Нови Зеланд је очекивано освојио прво место у групи Д.
Такмичење по групама
20 најбољих рагби репрезентација света, биле су подељене у 4 групе. Две најбоље пласиране репрезентације су ишле у четврфинале. По 4 бода добијало се за победу, 2 бода за нерешено, 0 бодова за пораз, 1 бонус бод за 4 или више постигнутих есеја на једној утакмици и 1 бонус бод за пораз мањи од 8 поена разлике.
Једна од најбољих утакмица била је између Аустралије и Ирске у групи А. "Валабиси" су победили 17:16. Ирска је у тој групи освојила друго место, захваљујући победи над Аргентином 16:15. Француска је у групи Б, демолирала све противнике, укључујући и другопласирану Шкотску. У групи Ц, Енглеска је освојила прво место, са убедљивом поен разликом 255:47. У групи Д, само је Велс пружио иоле озбиљнији отпор моћним новозеландским "Ол блексима".
Група А
Домаћини Аустралијанци нису успели да одбране титулу светског првака.
Аустралија - Аргентина 24:8
Ирска - Румунија 45:17
Аргентина - Намибија 67:14
Аустралија - Румунија 90:8
Ирска - Намибија 64:7
Аргентина - Румунија 50:3
Аустралија - Намибија 142:0
Аргентина - Ирска 15:16
Намибија - Румунија 7:37
Аустралија - Ирска 17:16
Група Б
Милс Мулијајна је постигао 7 есеја на светском првенству 2003.
Стартне поставе Аустралије и Енглеске у финалу светског првенства 2003.
Међу најбољих 8 репрезентација нашло се 5 селекција из Европе и 3 са јужне хемисфере. Нови Зеланд је избацио Јужноафричку Републику, али је у полуфиналу елиминисан од Аустралије, која је у четврт-финалу избацила Шкотску. Енглеска је до финала дошла тако што је елиминисала Велс, па Француску, која је била боља од Ирске. Бронзану медаљу освојила је репрезентација Новог Зеланда, након победе над Француском. У великом финалу, после продужетака и лавовске борбе, Енглеска је победила Аустралију.
