Свети преподобни Јован, Антиох, Антонин и Мојсије (старогрчки: ᾿Ιωαννης, ᾿Αντιοχος, ᾿Αντωνινος, Μωυσης) сиријски испосници и светитељи из 4. век - 5. века, ^[1].

Податке о животу Јована, Антиоха, Антонина и Мојсија износи Теодорит Кирски у 23. поглављу своје књиге „Историја богољубаца“^[2].

Сва четворица подвижника водила су усамљенички живот. Јован се одликовао скромношћу и кротошћу. За своју резиденцију одабрао је једну стеновиту литицу, која се налазила на северу и коју су дували оштри ветрови, у време када је написао књигу „Историја богољубаца“ (444), подвижник је живео на литици 25 година; , стрпљиво подносећи све неповољне утицаје климе. Препуштајући се посту и молитви, Јован је носио гвоздене окове. Један човек је засадио у близини своје куће младицу бадема, која је постала дрво и дала Јовану хлад и задовољила његов вид. Али Јован нареди да се ово дрво посече, да не би имао такву утеху за себе.

Мојсије је живео сличним животом, радећи на једном високом врху у близини села Рама.

Антиох је, већ у старости, подигао је себи ограду на једном пустом месту и у њему се подвизавао.

Слично је у подвизима бескрвне жртве живео и монах Антонин, такође старац. Подвизавао се код Антиоха, и у свему га подражавао: у храни, у одећи и у будности, као и у дневним и целоноћним молитвама^[3].

1. ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιοι Ιωάννης, Μωυσής, Αντίοχος και Αντωνίνος”. www.saint.gr. Приступљено 2024-04-15. 
2. ^ „www.synaxaristis - ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ”. www.synaxarion.gr. Приступљено 2024-04-15. 
3. ^ „Свети преподобни Јован, Мојсије, Антиох и Антонин”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-04-15.