Мићковић је детињство провео у Рачи, где уз стрица Радмила Мићковића почиње с писањем првих сонета. Тада упознаје и др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно с Радмилом отвара песничку ризницу. Они га усмеравају ка сонетној техници и тада настају прве поетске грумуљице, а песник убрзо изучава преко 50 сонетних форми уз помоћ професора Часлава Ђорђевића и помоћу њих освежава свој стиховез. Саша примењује различите сонетне технике захтевне краљевске форме. Његова поезија је сплет духовних, филозофских и емотивних нити, које су уплетене у венац од преко 600 сонета. За Сашу је сонет метрички уређена, стилски избрушена песма, коју прати лепршавост музике, савршен склад речи и хармоничност. Сонет је песнички дворац у коме се многе чароликости крију мамећи лепотом изражаја. Осмислио је сонетну форму која се зове „Клепсидрични ретроградни сонет с акростихом”. Име форми је наденуо професор Часлав Ђорђевић. Тај сонет се може читати у оба смера. Члан је Удружења књижевника Србије и од јула 2017. има статус слободног уметника. Председник је Удружења књижевника `Уметнички хоризонт, које броји 120 чланова. Бави се издаваштвом и уредништвом преко Уметничког хоризонта. Приредио је и објавио преко четрдесет књига и шест зборника поезије.
