ракета калибра 700мм, брзине 3,5 маха на чврсто гориво, високоексплозивна бојева глава 200кг
Споредно наоружање
радио навођење, фиксна лансирна рампа
Мотор
I степен на чврсто гориво, a II степен на течно
Посада
С-75 Двина (рус. С-75 Двина, НАТО ознака: "SA-2 Guideline") је совјетски против-авионски систем с ракетом земља-ваздух који су између 1953. и 1957. развиле војни заводи Расплетин КБ-1, Грушин МКБ Факел и НПО Лавочкин. У оперативну службу ушао је 1957. и временом је постао најкоришћенији антиавионски систем у историји, а користи се и дан данас. Прво успешно рушење непријатељске летјелице С-75 је заблежио 7.10.1959. када је над Кином оборен тајванскиРБ-57Д (на 20 km висине). Овај успех Кинези су службено приписали својој авијацији с циљем прикривања моћног система који им је био на располагању. Међународну славу С-75 Двина је стекла 1.5.1960. када је над совјетским небом у Свердловској области срушен ЦИА-ин шпијунски авион Локид У-2, затим када је 27.10.1962. током Кубанске ракетне кризе оборен још један авион таквог типа над Кубом. Систем је касније активно коришћен од стране северновијетнамске војске у Вијетнамском рату при одбрани Ханоја и Хајфонга, а коришћен је и у другим (углавном азијским) ратовима. Током наредних деценија систем је стално модернизован и постоји више варијанти међу којима су основне С-75 Двина, С-75М-2 Волхов-М, С-75 Десна, С-75М Волхов и С-75М Волга. Уз СССР, модификоване моделе Двине производили су још Кина(HQ-1, HQ-2, HQ-3 и HQ-4) и Иран (Сајад-1), а касније и конвертоване моделе земља-земља (ЦСС-8 и Тондар-69).
