PROFILPELAJAR.COM

Рођен као ратник
Рођен као ратник
	ДВД омот
Изворни наслов	Рођен као ратник
Жанр	акциони
Режија	Гуидо Зурли
Сценарио	Миодраг Гидра Стојановић
Главне улоге	Миодраг Гидра Стојановић; Слободан Ћустић; Горан Даничић; Жарко Лаушевић; Ратко Танкосић; Вјера Мујовић; Јелена Јовановић Жигон; Душан Голумбовски; Бранислав Лечић; Јово Осмајлић; Јосиф Татић; Милан Штрљић; Аљоша Вучковић; Рик Батаља; Славко Кликовац
Сниматељ	Ђорђе Николић
Монтажа	Соња Ђорђевић
Година	1994.
Трајање	84 минута
Језик	енглески
	IMDb веза

Рођен као ратник је српски филм снимљен 1994. године који је режирао Гвидо Зурли, а сценарио је писао Миодраг Гидра Стојановић.^[1]

Кратак садржај

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Двојица момака из малог црногорског места долазе у велики град са намером да сачувају своје пријатељство, да оставе траг у новој средини и да спасу главе у уличним биткама, а да при томе наметну осећање витештва које су у себи понели из завичаја. Један од њих, талентовани борац, неправде решава песницама, скривајући иза суровости дубоку осећајност. Успут, он доживљава љубавну романсу са лепом студенткињом.^[1]^[2]

Улоге

Глумац	Улога
Миодраг Гидра Стојановић	Гидра
Слободан Ћустић	Барт
Горан Даничић	Воја-Дивљаков брат
Жарко Лаушевић	Гибон
Бранислав Лечић	Јапан
Рик Батаља	Боги-Гидрин Тренер
Вјера Мујовић	Светлана
Аљоша Вучковић	Газда ресторана
Јосиф Татић	Мафијаш са шверцованом гардеробом
Душан Голумбовски	Келнер
Боро Мирановић	Силеџија из трамваја
Јово Осмајлић	Гинтер-Тајгеров телохранитељ
Ратко Танкосић	Дилер шверцоване гардеробе
Милан Штрљић	Мафијаш који уходи Светлану
Славко Кликовац	Тајгер
Јелена Јовановић Жигон	Светланина мајка

Занимљивости

Филм представља аутобиографску причу аутора сценарија Миодрага Гидре Стојановића, гинисовог рекордера у трбушним склековима, дисциплини чији је сам родоначелник. Наиме по повратку из Америке у Југославију почетком деведесетих, Гидра оснива продуцентску кућу „ГИНИС“ чији је првенац филм „Рођен као ратник“. Продукцију је из својих личних средстава финансирао и сам Гидра. Филм је сниман током 1992. године од раног пролећа до почетка новембра исте године. Осим великана југословенске кинематографије:Јосиф Татић, Бранислав Лечић, Милан Штрљић, Жарко Лаушевић, Слободан Ћустић, Душан Голумбовски, Јелена Јовановић Жигон, Аљоша Вучковић, Ратко Танкосић, Јово Осмајлић (улога Тајгеровог телохранитеља Гинтера) у филму учествују и тада глумци на почетку каријере, Горан Даничић (филмови:Пљачка Трећег рајха, Ивкова Слава, серија Село Гори а Баба се Чешља...) и Вјера Мујовић (улога Светлане) којој је то била једна од првих филмских улога а улогу Гидрног тренера игра познати Италијански глумац Рик Батаља (филмови Винету, Дон Боско..). У осталим улогама појављују се чланови Гидрине породице, пријатељи, спортисти и боксери између осталих и Здравко Костић тада првак у полутешкој категорији и Боро Мирановић (познат као некрунисани краљ Црне Горе, гостовао у Минимаксовизији и споту певача Кнеза за песму „Ти си као магија“ и потом председнички кандидат). У техничком делу екипе учествовали су такође доајени југословенске кинематографије: Директор фотографије Ђорђе Николић (серије Повратак Отписаних, Врућ ветар, филмови Јагуаров скок, Краљевски воз, Жикина Династија, Ћао Инспекторе.....), Супервизор специјалних ефеката Петар Бобан Живковић-алијас Бобан Пирос (филмови Андерграунд, Партизанска Ескадрила, серијал Дванест Жигосаних....). Филм је режирао Гвидо Зурли италијански редитељ у Италији познат по режији серија и филмова „Б“ продукције са акционом тематиком. Локације за снимање одабране су у Бару-Црна Гора и Београду-Србија (између осталих локација и Гимназија „Свети Сава“, Ада Циганлија, Кошутњак, Стара Шећерана, Хала Пионир, Маракана, ресторани Валентино и Ловачка прича, бодибилдинг клуб Таш...). Сцена завршне борбе снимана је у два наврата у напуштеној згради старе шећеране на Чукарици (у близини позоришта КПГТ). Цела сцена завршне борбе са „Тајгером“ снимљена је хронолошким редоследом и завршена током само једне ноћи на новембарској хладноћи од 3 °C па је глумац Славко Кликовац који је играо „Тајгера“ скоро зарадио упалу плућа. Све сцене борбе Гидра је сам осмислио и одиграо без учешћа каскадера, такође све вежбе-тренинзи су стварно изведени. Због тешкоћа у извршној продукцији сама постпродукција филма трајала је скоро две године и филм је премијерно приказан Новембра 1994. године на запаженој и одлично посећеној премијери у Сава центру у Београду. Због тежње продуцента да се афирмише у Америци као и да се филм што боље позиционира на страном тржишту урађена је целокупна надсинхронизација на Енглеском језику а у одјавној шпици су имена чланова целокупне екипе „Американизована“ превођењем и коришћењем синонима. У филму се јавља и ситна „Бау Бау“ грешка, наиме Тајгеров телохранитељ Гинтер током филма стално прети показивањем савременог пиштоља Застава ЦЗ 99 док у сцени завршне борбе Гинтер рањава Гидриног друга Барта пуцајући из трофејног пиштоља Валтер П 38 (масовно коришћен у ратним партизанским филмовима и серији Отписани). Радни назив филма био је „Гидра“. Филм је посвећен родитељима Миодрага Гидре Стојановића који у филму играју себе.