Рике с чуперком (Краљевић Чуперак) је бајка коју је написао француски приповедач Шарл Перо.

У једном краљеству родио се син, али толико ружан да су неко време сумњали да ли је уопште људског рода. Међутим, при његовом рођењу била је присутна и једна вила која је предсказала да ће дечак бити оштроуман и да ће своју мудрост моћи да подари девојци у коју се буде једног дана заљубио: Вила је предсказала како ће он бити љубак и паметан, а притом му је доделила дар да део свог талента пренесе на особу коју буде највише заволео.^[1] Краљицу је то мало утешило, али је и даље била забринута и размишљала је непрестано о томе како је тако ружно дете родила. Међутим, дете још није ни проговорило, а већ је било чудесно и паметно, те су сви почели да му се диве. На глави је имао један подигнути прамен косе, па су га због тог чуперка прозвали Рике (краљевић Чуперак).  

Након осам година, краљица у суседној краљевини родила је две ћерке близнакиње, од којих је прва била лепа, а друга ружна. Међутим, тамо је код рођења две краљевине присуствовала иста вила која је ублажила радост краљице предвиђајући да мала краљевна уопће неће бити паметна и да ће бити управо тако глупа како је лијепа. То је јако растужило краљицу, али, за неколико часака, растужила се она још и много више јер је друга кћи, која се родила, била изванредно ружна. Вила је ублажила тугу краљице тако што је обдарила краљевну да ће бити тако паметна да се готово неће опажати да није лијепа. Вила је старију сестру, која је била лепша од млађе, обдарила даром да може учинити лијепим онога тко јој се буде свиђао.^[2]

Принцезе су сваког дана све више расле, а људи су се дивили једној због лепоте, а другој због толике мудрости. Међутим, како су се истицале њихове предности, тако су се све више истицале и њихове мане. Старија принцеза је била све глупља, а млађа све ружнија. Старија је толико била неспретна да није могла ни води попити а да половину воде не проспе себи у крило. Иако је њена лепота била очигледа, ипак је млађа сестра, ружна паметница, боље пролазила од ње и сви су јој прилазили да чују њену духовитост.

Једног дана када се старија сестра повукла у шуму да оплакује своју несрећу, пришао јој је мален момак, ружан и неугледан, али лепо одевен: био је то краљевић Чуперак. Чуперак који је био одушевљен њеном лепотом, упитао је зашто је тужна. Када му је открила разлог, он је утешио и обећао јој да ће докрајчити њену невољу јер му је предодређено да може дати памети колико је уопће итко може имати оној девојци коју буде највише волео, само уколико она буде пристала да се уда за њега: Ја имам моћ, објаснио јој је Рике, да пренесем колико год памети желим особи коју највише заволим. А будући да сте управо ви та особа, уколико се удате за мене, бићете надарени колико вам душа иште.^[1] Чуперак јој је дао рок од годину дана како би се одлучила да ли жели његов дар. Пошто јој се учинило да је годину дана сувише дуго, одлучила је да пристане да се уда за њега. И догодило се чудо. Принцеза је од тог тренутка могла нормално да разговара с Чуперком, са лакоћом је причала о свему, тако да се Чуперку учинило да јој је можда дао и превише памети.

Када се принцеза вратила на двор, сви су били одушевљени њеним говором. Причала је паметно и разумно и убрзо су се на двору створили многи принчеви удварачи. Могла је бирати за кога ће се удати. Кренувши у шуму да би донела одлуку за кога ће се удати, пред њеним ногама отворила се земља. „Неку велику кухињу пуну кухара, судопера и свих могућих службеника који су потребни за какву величанствену гозбу”. Сазнала је да се краљевић Чуперак жени, а претходно је заборавила да му је обећала да ће се удати за њега јер је у то време била глупа.^[2] Током разговора између њих двоје, Чуперак је открио девојци да она може учинити лепим онога ко јој се буде засвиђао јер је иста вила која је њему даривала могућност да с неким подели своју памет, истовремено и њој подарила могућност да своју лепоту пренесе човеку кога заволи.^[1] Након Чуперкових речи, девојка је пожелела да он постане најлепши и најумнији краљевић на свету. То се и остварило. Сутрадан је направљено раскошно венчање и принцеза и Рике су живели срећно до краја живота.  

Краљевић Чуперак је бајка о две принцезе и ружном краљевићу који су надарени од стране добре виле. Две принцезе из једне краљевине су биле сестре од којих је прва, старија, била лепша, док је друга била изузетно ружна. Вила је ублажила тугу краљице тако што је обдарила млађу краљевину да ће бити тако паметна да се готово и неће опажати да није лепа, док је старију сестру, која је била лепша од млађе, обдарила даром да може учинити лепим онога ко јој се буде свиђао. Насупрот њима, налази се краљевић Чуперак који је био јако паметан, али веома ружан.

Кроз бајку се открива да се краљевић Чуперак заљубио у старију принцезу и да је пожелеио да јој да део своје памети уколико она пристане да се уда за њега. Принцеза је пристала, али једном када је постала паметна, више није била сигурна да ли жели да се уда за тако ружну особу. Ипак, на крају се она заљубљује у његове лепе особине попут мудрости и добре нарави. Захваљујући љубави принцеза претвара Рикеа у најлепшег краљевића на свету.

Основна тема бајке јесте чудесна метаморфоза ружног краљевића.

У бајци се наилази на контраст: лепо-глупо; ружно-паметно. „Ваља имати на уму да је Шарл Перо на крају релативизирао појмове лепог и ружног истичући снагу љубави која, и оно што се чини да је ружно, може да преобрати у лепо, посебно када је реч о физичким недостацима од којих не зависе памет и мудрост“.^[2]

Поука ове бајке јесте да људи често сањају о томе да споје лепоту и памет као неко савршенство. Чуперку је то пошло за руком, али се то није десило због чуда, већ због обостране љубави која се догодила између двоје младих људи. Има оних који тврде како за то нису биле заслужне вилинске чини, већ љубав, која је проузроковала такав преображај. Прича се да принцеза, увидевши истрајност свог вољеног и све сјајне врлине његове душе , више није ни примећивала непријатне детаље његовог лика.^[1]

1. ^ ^{а б в г} Перо, Шарл (2017). Најлепше бајке за лаку ноћ. Београд: Вулкан издаваштво. стр. 146,150, 154, 155. ISBN 978-86-10-02042-7. 
2. ^ ^{а б в} Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 2. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача. стр. 154—156.