Радош Церовић (Лесковац, 22. октобар 1978 — Кошаре, 28. јул 1998) био је играч ФК Дубочица из Лесковца и припадник 63. падобранске бригаде Војске Југославије, а погинуо је у рејону карауле Кошаре на дужности као један од најмлађих војника страдалих на Косову и Метохији.^[1]

Рођен је и одрастао у Лесковцу где је од малих ногу показивао интересовање за спорт и физичке активности. Са 19 година је отишао на редовно служење војног рока и из војске положио пријемни испит на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, али није дочекао да постане бруцош.

Погинуо је само месец и по дана пре окончања војног рока, страдавши током извлачења тела потпуковника Горана Остојића, команданта 63. падобранске бригаде, убијеног из заседе.^[1]

У Лесковцу је 2024. године отворена улица која носи његово име, у част његовог херојства. Смештена је у близини стадиона и ФК Дубочица, клуба за који је играо, што симболизује његов живот и љубав према спорту. На отварању су присуствовали чланови породице, пријатељи, припадници Удружења ветерана 63. падобранске бригаде, припадници 63. падобранске бригаде, локалне власти и грађани. Радови на улици укључивали су изградњу саобраћајнице, водовода, канализације и уличног осветљења, чиме је створен модеран простор који чува сећање на његов допринос.^[2] Улица излази на Улицу Горана Денића, капетана који је такође изгубио живот на Косову и Метохији истог дана када и Радош.^[3]

1. ^ ^{а б} „ЛЕСКОВЧАНИ ЖЕЛЕ ДА НОВИ СТАДИОН ПОНЕСЕ ИМЕ ХЕРОЈА СА КОШАРА: Радош Церовић је живот хтео да посвету спорту, оставио га на Кошарима”. Novosti.rs. 12. 3. 2023. Приступљено 2. 12. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ „Постављена табла и пуштена у рад улица Радоша Церовића”. Gradleskovac.org. 14. 8. 2023. Приступљено 2. 12. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. ^ „Званично пуштена у рад Улица Радоша Церовића”. Нова наша реч. 29: 6. 2023. 

• Меморијални профил