Подаци преузетиса са solaris-ns.com. Могуће разлике међу издавачима.
Пустињски цвет : Невероватнаживотнаприча пустињског номада (енгл.Desert Flower : The Extraordinary Journey of a Desert Nomad) аутобиографско је дело сомалијскесписатељице, манекенке и борца за људска праваВарис Дирије. Књигу је 22. септембра 1998. објавила издавачка кућа William Morrow. Убрзо по објављивању постала је светски бестселер, а према немачком листу Дер Шпигл у тој земљи се књига налазила у Топ 10 читавих 120 недеља. У свету је продато преко једанаест милиона примерака, а преведена је на преко 55 језика.[1] Иако је реч о аутобиографији писаној по Варисиним сећањима, ликови који се помињу у књизи у већини случајева се крију иза псеудонима.
Књига је преведена на српски језик и објављена 2010. године.[2]
О књизи
Пустињски цвет је аутобиографско дело Варис Дирије. Написала га је према својим сећањима и у сарадњи са америчком списатељицом Кетлин Милер[2] познатом ауторком више биографских дела.[3] Када је 1998. књига изашла из штампе, свет је био шокиран. Бивша манекенка, супермодел испричала је своју животну причу која одузима дах, описујући своје невероватно путовање од номадског живота у Сомалијској пустињи, до најпознатијих светских модних писта. У Њујорку, на врхунцу своје каријере, она је у једном интервјуу говорила о традицији гениталног сакаћења жена које је и сама доживела када је имала пет година. Касније је одлучила да оконча своју каријеру модела и посвети живот борби против овог архаичног ритуала.[4]
УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
Варис Дирије рођена је 1965. године у номадској породици која живи у региону Галкајо, у сомалској пустињи близу границе са Етиопијом. Сиромашна држава на истоку Африке, познатиија као Рог Африке, , нехумани услови живота и низак степен културне развијености значајно су обележили њено детињство и од самог рођења значајно отежала њен живот.[5] Са непуних пет година Варис је подвргнута нехуманом поступку сакаћења гениталија. Ова ужасна традиција и данас се практикуја широм света, међу муслиманима и хришћанима.[а] Са 13 година побегла је из наметнутог брака са мушкарцем који је имао 60 година[6] и могао јој је бити деда. Након авантуристичког бекства кроз пустињу стигла је до Могадиша, а одатле до Лондона. Неписмена и без знања енглеског језика,[5] у Лондон је радила као кућна помоћница и у Мекдоналдсу,[7] истовремено учећи језик, али и читање и писање.[8]
Године 2002. Варис Дирије објавила је и други део своје биографије, под насловом Пустињска зора, у којој пише о свом повратку у Сомалију, сада већ као успешна манекенка и борац за људска права.[9]
Напомене
^Према проценама Уједињених нација, сваког дана више од 8.000 девојчица постану жртве овог окрутног чина.
.jpg)
