Пруга прелази више река на мостовима; у Зрењанину реку Бегеј а код Орловата реку Тамиш.
Историја
Стаза у Зрењанину Станица у Кикинди
Стварање линије на територији јужног дела Краљевине Угарске било је предвиђено већ планом мађарског министра за јавне радове из 1867. године.[1] Изградња пруге трајала је до 1883. године, али је то била само деоница до Зрењанина. Дана 8. јуна свечано је отворена моношина.[2] Линија је служила не само за локални превоз, већ су њиме саобраћали возови од Панчева до Беча или Будимпеште. Градњи пруге допринела је тадашња мађарска жупанија, као и поједине општине које су пругом биле повезане. Линија у путничком и теретном саобраћају заменила је бродарство на војвођанским каналима. Године 1894. линија је продужена на југ до Панчева.[3]
Пут је последњи пут реконструисан 1935. године.[4] Саобраћај на прузи је опао након 1992. године у вези са увођењем економских санкција и успоравањем индустријске производње у земљи. Лоше техничко стање линије значило је смањење брзине путовања, што је довело до тога да је линија престала да буде конкурентна аутобуском саобраћају и постала значајна углавном за превоз великих количина терета који се није могао безбедно транспортовати друмом. Међутим, неке врсте терета морају да иду око Сенте и Суботице због лошег техничког стања пута.[5]
У 2008. години, била је предвиђена реконструкција једноколосечне неелектрификоване пруге у укупном износу од 25 милиона евра, што би захтевало и куповину нових возова.[6][7][8]
