Пророци (такође и посланици или пејгембери, арапски: نبي ) су према исламу, одабрани појединци, који су људима доносили Божије савјете и упутства о исправном животу. Сви посланици су уједно били и вјеровјесници. Разлика између посланика и вјеровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од вјеровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човјек на Земљи и звао се Адем (Адам).
Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.
Посланици кроз историју
Куран признаје многе старозавјетне пророке. Сљедећи посланици се поштују у исламу:
Међу свим људима овог и будућег свијета ја сам најближи Исусу, сину Маријином. Пророци су браћа по вјери, мајке су им различите, а њихова вјера је истовјетна; а између мене и Исуса нема пророка.[1]
Напомена: Муслимани верују да је било много пророка које је Бог послао човечанству. Горе наведени исламски пророци су само они који су поименце поменути у Курану.
