PROFILPELAJAR.COM

Производња је процес стварања једног производa с циљем да се производ прода.^[1] Производња се може одвијати у приватним домовима (кухињски сто и гаража), у мањим радионицама или великим фабрикама.^[2]^[3]

Етимологија

Савремена енглеска реч manufacture вероватно потиче од средњoфранцуске речи manufacture („процес прављења”) која сама потиче од класичне латинске речи manū („рука”) и средњофранцуске facture („израда”). Алтернативно, енглеска реч је можда настала независно од раније енглеске речи manufact („направљено људским рукама”) и facture.^[4] Њена прва употреба на енглеском језику забележена је средином 16. века у контексту ручне израде производа.^[5]^[6]

Историја и развој

Праисторија и древна историја

Људски преци су производили предмете помоћу камена и других алата дуго пре појаве врсте Homo sapiens пре приближно 200.000 година.^[7] Најранији начини израде каменог оруђа, познати као Олдованска „индустрија“, датирају од пре најмање 2,3 милиона година,^[8] а најранији директни докази о употреби алата пронађени у Етиопији у долини Великог расцеде датирају од 2,5. пре милион година.^[9] За производњу каменог алата, „језгро” од тврдог камена са специфичним својствима љуштења (попут кремена) ударано је каменим облуцима. Ово љуштење је давало оштре ивице које су се могле користити као оруђе, првенствено у облику цепача или стругача.^[10] Ови алати су у великој мери помогли раним људима у њиховом начину живота ловаца и сакупљача да формирају друге алате од мекших материјала, попут костију и дрвета.^[11] У средњем палеолиту, пре отприлике 300.000 година, дошло је до увођења технике припремљеног језгра, где се више сечива могло брзо формирати од једног каменог језгра.^[10] Љуштење под притиском, у којем се ударањем дрветом, коском или рогом могао врло фино обликовати камен, развијено је током горњег палеолита, почевши пре отприлике 40.000 година.^[12] Током неолита, полирани камени алати су се производили од разних тврдих стена, попут кремена, жада, жадеита и зеленог камена. Полиране секире коришћене су заједно са другим каменим алатима, укључујући пројектиле, ножеве и стругаче, као и оруђе произведено од органских материјала као што су дрво, кост и рог.^[13]

Верује се да је топљење бакра настало када је технологија лончарских пећи дозвољавала довољно високе температуре.^[14] Концентрација различитих елемената, попут арсена, расте са дубином у лежиштима руде бакра и топљењем ових руда, добија се арсенична бронза, која се може довољно очврснути да буде погодна за производњу алата.^[14] Бронза је легура бакра са калајем; потоњи се налазе у релативно малом броју налазишта у свету, што је имало за последицу да је пуно времена прошло пре него што је права лимена бронза постала широко распрострањена. Током бронзаног доба, бронза је била велики напредак у односу на камен као материјал за израду алата, како због својих механичких својстава попут чврстоће и дуктилности, тако и због тога што се могла ливи у калупе зарад прављења предмета сложених облика. Доступност бронзе је значајно унапредило технологију бродоградње са бољим алатима и бронзаним ексерима, што је заменило стару методу причвршћивања дасака трупа каблом утканом кроз избушене отворе.^[15] Гвоздено доба је конвенционално дефинисано распрострањеном производњом оружја и алата од гвожђа и челика, а не од бронзе.^[16] Топљење гвожђа је теже од топљења калаја и бакра, јер топљено гвожђе захтева топлотну обраду и може се топити само у посебно пројектованим пећима. Место и време открића топљења гвожђа нису познати, делимично и због потешкоћа у разликовању метала екстрахованог из руда које садрже никл од вруће обрађеног метеоритског гвожђа.^[17]

Током развоја древних цивилизација, многе древне технологије резултирале из напретка у производњи. Неколико од шест класичних једноставних машина измишљено је у Месопотамији.^[18] Месопотамијци су заслужни за проналазак точка. Механизам точка и осовине први пут се појавио са лончарским точком, измишљеном у Месопотамији (савремени Ирак) током 5. миленијума пре нове ере.^[19] Египатски папир направљен од папируса, као и керамика, масовно су се производили и извозили по целом медитеранском базену. Ране грађевинске технике које су користили стари Египћани користиле су цигле састављене углавном од глине, песка, муља и других минерала.^[20]

Врсте производње

Производња се може поделити према врсти производње.

Рукотворине
Индустријска производња
Тачно на време производња (енгл. Just in time)
Масовна производња
Производња по наруџбини
Пројектно оријентисана производња
Производна линија
Серијска производња

Референце

^ Kenton, Will. „Manufacturing”. Investopedia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2021.
^ Research, Industrial Systems (2002). Manufacturing & Investment Around The World: An International Survey Of Factors Affecting Growth & Performance. Industrial Systems Research. ISBN 978-0-906321-25-6. , ISR Publications/Google Books, revised second edition, .
^ Research, Industrial Systems (20. 5. 2002). Manufacturing and Investment Around the World: An International Survey of Factors Affecting Growth and Performance. Industrial Systems Research. ISBN 978-0-906321-25-6.
^ Stevenson, Angus, ур. (2010). „manufacture, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199571123. doi:10.1093/acref/9780199571123.001.0001.
^ Srivatsan, T. S.; Manigandan, K.; Sudarshan, T. S. (2018). „Use of Conventional Manufacturing Techniques for Materials”. Ур.: Srivatsan, T. S.; Sudarshan, T. S.; Manigandan, K. Manufacturing Techniques for Materials: Engineering and Engineered. Boca Raton: CRC Press. стр. 436—437. ISBN 9781138099265.
^ Youssef, Helmi A.; El-Hofy, Hassan (2008). Machining Technology: Machine Tools and Operations. Boca Raton: CRC Press. стр. 1. ISBN 9781420043396.
^ „Human Ancestors Hall: Homo sapiens”. Smithsonian Institution. Приступљено 15. 7. 2021.
^ „Ancient 'tool factory' uncovered”. BBC News. 6. 5. 1999. Приступљено 15. 7. 2021.
^ Heinzelin, Jean de; Clark, JD; White, T; Hart, W; Renne, P; Woldegabriel, G; Beyene, Y; Vrba, E (април 1999). „Environment and Behavior of 2.5-Million-Year-Old Bouri Hominids”. Science. 284 (5414): 625—629. Bibcode:1999Sci...284..625D. PMID 10213682. doi:10.1126/science.284.5414.625.
^ ^а ^б Burke, Ariane. „Archaeology”. Encyclopedia Americana. Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 15. 7. 2021.
^ Plummer, Thomas (2004). „Flaked Stones and Old Bones: Biological and Cultural Evolution at the Dawn of Technology”. American Journal of Physical Anthropology. Yearbook of Physical Anthropology. Suppl 39 (47): 118—64. PMID 15605391. doi:10.1002/ajpa.20157.
^ Haviland, William A. (2004). Cultural Anthropology: The Human Challenge. The Thomson Corporation. стр. 77. ISBN 978-0-534-62487-3.
^ Tóth, Zsuzsanna (2012). „The First Neolithic Sites in Central/South-East European Transect, Volume III: The Körös Culture in Eastern Hungary”. Ур.: Anders, Alexandra; Siklósi, Zsuzsanna. Bone, Antler, and Tusk tools of the Early Neolithic Körös Culture. Oxford: BAR International Series 2334.
^ ^а ^б Merson, John (1990). The Genius That Was China: East and West in the Making of the Modern World. Woodstock, NY: The Overlook Press. стр. 69. ISBN 978-0-87951-397-9A companion to the PBS Series "The Genius That Was China"
^ Paine, Lincoln (2013). The Sea and Civilization: A Maritime History of the World. New York: Random House, LLC.
^ Waldbaum, Jane C. From Bronze to Iron. Göteburg: Paul Astöms Förlag (1978): 56–58.
^ Photos, E. (1989). „The Question of Meteoritic versus Smelted Nickel-Rich Iron: Archaeological Evidence and Experimental Results”. World Archaeology. 20 (3): 403—421. JSTOR 124562. S2CID 5908149. doi:10.1080/00438243.1989.9980081.
^ Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. ISBN 9781575060422.
^ D.T. Potts (2012). A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. стр. 285.
^ Jerzy Trzciñski , Malgorzata Zaremba , Sawomir Rzepka , Fabian Welc , and Tomasz Szczepañski. „Preliminary Report on Engineering Properties and Environmental Resistance of Ancient Mud Bricks from Tell El-retaba Archaeological Site in the Nile Delta”. Studia Quarternaria. 33 (1): 55. 2016. .

Литература

Kalpakjian, Serope; Steven Schmid (август 2005). Manufacturing, Engineering & Technology. Prentice Hall. стр. 22—36, 951—88. ISBN 978-0-13-148965-3.
Ashton, Thomas S. (1948). „The Industrial Revolution (1760–1830)”. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г.
Artzrouni, Marc (1990). „Mathematical Investigations of the Escape from the Malthusian Trap”. Mathematical Population Studies. 2 (4): 269—87. PMID 12283330. doi:10.1080/08898489009525313.
Berlanstein, Lenard R., ур. (1992). The Industrial Revolution and work in nineteenth-century Europe. London and New York: Routledge.
Bernstein, Peter L. (1998). Against the Gods: The Remarkable Story of Risk (Reprint изд.). New York: John Wiley & Sons. стр. 135–193. ISBN 978-0471295631.
Chambliss, William J. (editor) (1973). Problems of Industrial Society. ISBN 978-0-201-00958-3. , Reading, Massachusetts: Addison-Wesley Publishing Co,
Chernow, Ron (2004). Alexander Hamilton. New York: Penguin Books. ISBN 978-0143034759 https://archive.org/details/alexanderhamilto00cher |url= захтева наслов (помоћ).
Cipolla, Carlo M (1973). The Fontana Economic History of Europe, vol. 3: The Industrial Revolution.
Cipolla, Carlo M (1973). The Fontana Economic History of Europe: The Emergence of industrial societies. vol 4 part 1 covers France, Germany, Britain, Habsburg Empire (Austria), Italy, and Low Countries.
Cipolla, Carlo M (1973). The Fontana Economic History of Europe: The Emergence of industrial societies. vol 4 part 2 covers topics.
Clapham, J.H. (1930). An Economic History of Modern Britain: The Early Railway Age, 1820–1850 (2nd изд.). (1930)
Clapham, J.H. (1921). The Economic Development of France and Germany: 1815–1914. Cambridge [Eng.] The University press. (1921) , a famous classic, filled with details.
Clark, Gregory (2007). A Farewell to Alms: A Brief Economic History of the World. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12135-2.
Crafts, Nicholas. Crafts, Nicholas (2005). „The first industrial revolution: Resolving the slow growth/rapid industrialization paradox.” (PDF). Journal of the European Economic Association. 3 (2–3): 525—534. doi:10.1162/jeea.2005.3.2-3.525.
Craig, John (1953). The Mint: A History of the London Mint from A.D. 287 to 1948. Cambridge, England: Cambridge University Press. стр. 239–316. ASIN B0000CIHG7.
Daunton, M.J. (1995). „Progress and Poverty: An Economic and Social History of Britain, 1700–1850”. Oxford University Press.
Davies, Glyn (1997) [1994]. A History of Money: From Ancient Times to the Present Day (Reprint изд.). Cardiff: University of Wales Press. стр. 283—353; 464—485. ISBN 978-0708313510.
Dunham, Arthur Louis (1955). „The Industrial Revolution in France, 1815–1848”. New York: Exposition Press.
Gatrell, Peter (2004). „Farm to factory: a reinterpretation of the Soviet industrial revolution”. The Economic History Review. 57 (4): 794. doi:10.1111/j.1468-0289.2004.00295_21.x.
Green, Constance Mclaughlin (1939). Holyoke Massachusetts A Case History Of The Industrial Revolution In America.
Griffin, Emma (2010). Short History of the British Industrial Revolution. Palgrave.
Greenspan, Alan; Wooldridge, Adrian (2018). Capitalism in America: A History. New York: Penguin Press. стр. 29–59. ISBN 978-0735222441.
Haber, Ludwig Fritz (1958). The Chemical Industry During the Nineteenth Century: A Study of the Economic Aspect of Applied Chemistry in Europe and North America. Oxford, Clarendon Press.
Haber, Ludwig Fritz (1971). The Chemical Industry: 1900–1930: International Growth and Technological Change.
Hunter, Louis C.; Bryant, Lynwood (1991). A History of Industrial Power in the United States, 1730–1930, Vol. 3: The Transmission of Power. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-08198-6.
Jacob, Margaret C. (1997). „Scientific Culture and the Making of the Industrial West”. Oxford: Oxford University Press.
Kindleberger, Charles Poor (1993). A Financial History of Western Europe. Oxford University Press US. ISBN 978-0-19-507738-4.
Kisch, Herbert (1989). „From Domestic Manufacture to Industrial Revolution The Case of the Rhineland Textile Districts”. Oxford University Press.
Kornblith, Gary. The Industrial Revolution in America (1997)
Kynaston, David (2017). Till Time's Last Sand: A History of the Bank of England, 1694–2013. New York: Bloomsbury. стр. 50—142. ISBN 978-1408868560.
Landes, David S. (1969). The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge; New York: Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4.
Maddison, Angus (2003). „The World Economy: Historical Statistics”. Paris: Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD).
Mantoux, Paul (1961) [1928]. The Industrial Revolution in the Eighteenth Century (First English translation 1928 изд.).
Martin, Frederick (1876). The History of Lloyd's and of Marine Insurance in Great Britain. London: Macmillan and Company. стр. 161–374. ISBN 978-0341781240.
McGraw, Thomas K. (2012). The Founders of Finance: How Hamilton, Gallatin, and Other Immigrants Forged a New Economy. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0674066922.
McNeil, Ian, ур. (1990). An Encyclopedia of the History of Technology. London: Routledge. ISBN 978-0-415-14792-7.
Milward, Alan S. and S.B. Saul. The Development of the Economies of Continental Europe: 1850–1914 (1977)
Milward, Alan S. and S.B. Saul. The Economic Development of Continental Europe 1780–1870 (1973)
Mokyr, Joel (1999). „The British Industrial Revolution: An Economic Perspective”. Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
Olson, James S (2001). Encyclopedia of the Industrial Revolution in America.
Pollard, Sidney (1981). „Peaceful Conquest: The Industrialization of Europe, 1760–1970”. Oxford University Press.
Rappleye, Charles (2010). Robert Morris: Financier of the American Revolution. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1416570912.
Rider, Christine, ed. Encyclopedia of the Age of the Industrial Revolution, 1700–1920 (2 vol. 2007)
Roe, Joseph Wickham (1916). English and American Tool Builders. New Haven, Connecticut: Yale University Press. LCCN 16011753. . Reprinted by McGraw-Hill, New York and London, 1926 (LCCN 27-24075); and by Lindsay Publications, Inc., Bradley, Illinois, (ISBN 978-0-917914-73-7).
Smelser, Neil J (1959). Social Change in the Industrial Revolution: An Application of Theory to the British Cotton Industry. U of Chicago Press. .
Staley, David J. ed. Encyclopedia of the History of Invention and Technology (3 vol 2011), 2000pp
Stearns, Peter N. (1998). „The Industrial Revolution in World History”. Westview Press.
Smil, Vaclav (1994). „Energy in World History”. Westview Press.
Snooks, G.D. (2000). „Was the Industrial Revolution Necessary?”. London: Routledge.
Szostak, Rick (1991). „The Role of Transportation in the Industrial Revolution: A Comparison of England and France”. Montreal: McGill-Queen's University Press.
Timbs, John (1860). Stories of Inventors and Discoverers in Science and the Useful Arts: A Book for Old and Young. Harper & Brothers.
Toynbee, Arnold (1884). Lectures on the Industrial Revolution of the Eighteenth Century in England. ISBN 978-1-4191-2952-0. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016.
Uglow, Jenny (2002). „The Lunar Men: The Friends who made the Future 1730–1810”. London: Faber and Faber.
Usher, Abbott Payson (1920). „An Introduction to the Industrial History of England”. University of Michigan Press.
Zmolek, Michael Andrew (2013). Rethinking the industrial revolution: five centuries of transition from agrarian to industrial capitalism in England.

Спољашње везе

How Everyday Things Are Made: video presentations
Grant Thornton IBR 2008 Manufacturing industry focus
"Manufacturing Technology Insights by CXO" (A review on Global Manufacturing Technology Industry.)
EEF, the manufacturers' organisation – industry group representing uk manufacturers
Manufacturing Consulting Firms Empowering aspirants to get a professional foothold
Industry Today – Industrial and Manufacturing Methodologies
Enabling the Digital Thread for Smart Manufacturing
Manufacturing Sector of the National Occupational Research Agenda, USA, 2018.
„Manufactures”. New International Encyclopedia. 1905.

[1] Kenton, Will. „Manufacturing”. Investopedia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2021.

[2] Research, Industrial Systems (2002). Manufacturing & Investment Around The World: An International Survey Of Factors Affecting Growth & Performance. Industrial Systems Research. ISBN 978-0-906321-25-6. , ISR Publications/Google Books, revised second edition, .

[3] Research, Industrial Systems (20. 5. 2002). Manufacturing and Investment Around the World: An International Survey of Factors Affecting Growth and Performance. Industrial Systems Research. ISBN 978-0-906321-25-6.

[4] Stevenson, Angus, ур. (2010). „manufacture, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199571123. doi:10.1093/acref/9780199571123.001.0001.

[5] Srivatsan, T. S.; Manigandan, K.; Sudarshan, T. S. (2018). „Use of Conventional Manufacturing Techniques for Materials”. Ур.: Srivatsan, T. S.; Sudarshan, T. S.; Manigandan, K. Manufacturing Techniques for Materials: Engineering and Engineered. Boca Raton: CRC Press. стр. 436—437. ISBN 9781138099265.

[6] Youssef, Helmi A.; El-Hofy, Hassan (2008). Machining Technology: Machine Tools and Operations. Boca Raton: CRC Press. стр. 1. ISBN 9781420043396.

[7] „Human Ancestors Hall: Homo sapiens”. Smithsonian Institution. Приступљено 15. 7. 2021.

[8] „Ancient 'tool factory' uncovered”. BBC News. 6. 5. 1999. Приступљено 15. 7. 2021.

[9] Heinzelin, Jean de; Clark, JD; White, T; Hart, W; Renne, P; Woldegabriel, G; Beyene, Y; Vrba, E (април 1999). „Environment and Behavior of 2.5-Million-Year-Old Bouri Hominids”. Science. 284 (5414): 625—629. Bibcode:1999Sci...284..625D. PMID 10213682. doi:10.1126/science.284.5414.625.

[ea_archaeology-10] а ^б Burke, Ariane. „Archaeology”. Encyclopedia Americana. Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 15. 7. 2021.

[11] Plummer, Thomas (2004). „Flaked Stones and Old Bones: Biological and Cultural Evolution at the Dawn of Technology”. American Journal of Physical Anthropology. Yearbook of Physical Anthropology. Suppl 39 (47): 118—64. PMID 15605391. doi:10.1002/ajpa.20157.

[12] Haviland, William A. (2004). Cultural Anthropology: The Human Challenge. The Thomson Corporation. стр. 77. ISBN 978-0-534-62487-3.

[13] Tóth, Zsuzsanna (2012). „The First Neolithic Sites in Central/South-East European Transect, Volume III: The Körös Culture in Eastern Hungary”. Ур.: Anders, Alexandra; Siklósi, Zsuzsanna. Bone, Antler, and Tusk tools of the Early Neolithic Körös Culture. Oxford: BAR International Series 2334.

[Tylecote_1992-14] а ^б Merson, John (1990). The Genius That Was China: East and West in the Making of the Modern World. Woodstock, NY: The Overlook Press. стр. 69. ISBN 978-0-87951-397-9A companion to the PBS Series "The Genius That Was China"

[15] Paine, Lincoln (2013). The Sea and Civilization: A Maritime History of the World. New York: Random House, LLC.

[waldbaum-16] Waldbaum, Jane C. From Bronze to Iron. Göteburg: Paul Astöms Förlag (1978): 56–58.

[17] Photos, E. (1989). „The Question of Meteoritic versus Smelted Nickel-Rich Iron: Archaeological Evidence and Experimental Results”. World Archaeology. 20 (3): 403—421. JSTOR 124562. S2CID 5908149. doi:10.1080/00438243.1989.9980081.

[18] Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. ISBN 9781575060422.

[19] D.T. Potts (2012). A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. стр. 285.

[20] Jerzy Trzciñski , Malgorzata Zaremba , Sawomir Rzepka , Fabian Welc , and Tomasz Szczepañski. „Preliminary Report on Engineering Properties and Environmental Resistance of Ancient Mud Bricks from Tell El-retaba Archaeological Site in the Nile Delta”. Studia Quarternaria. 33 (1): 55. 2016. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]