Председник се налази на челу извршне гране савезне власти, а његова улога је да спроводи и поштује Устав САД и законе прописане од стране Конгреса.
Члан 2 Устава Сједињених Америчких Држава проглашава председника за врховног команданта Оружаних снага и набраја његове надлежности, укључујући моћ да прогласи закон или стави вето на предлоге оба дома Конгреса.
Исти члан Устава у ставу првом прописује услове потребне да би се лице могло кандидовати за председника, а то су: да је лице грађанин САД, да је рођено у САД, да има најмање навршених 35 година и да има најмање 14 година пребивалиште на територији САД. Председник такође може да оформи кабинет саветника и да даје помиловања. Коначно, уз савет и пристанакСената, председник има овлашћења да потписује споразуме и именује амбасадоре и федералне судије, укључујући и судије Врховног суда. Као и у случају званичника других грана власти Сједињених Америчких Држава, Устав прописује скуп ограничења на власт председника (такозвани систем „кочнице и равнотеже“ (енгл.Checks and balances), уведених у циљу спречавања неког појединца или групе да преузме апсолутну власт у земљи.
Избор
Председник САД се бира посредно преко Колегијума изборника. Мандат му траје четири године, уз ограничење на максимално два мандата, које је увео 22. амандман на Устав Сједињених Држава, ратификован 1951. године. По овом систему, свака савезна држава има делегира одређени број изборника, једнак броју представника те савезне државе у оба дома Конгреса. Дистрикт Колумбија такође делегира изборнике по 23. амандману. Гласачи свих савезних држава, изузев Небраске и Мејна, бирају председничког кандидата тако што кандидат са највише гласова добија све изборничке гласове те савезне државе. Неопходна је проста већина у Колегијуму изборника да би кандидат постао председник; ако ниједан кандидат не добије већину гласова, председника бира Представнички дом.
Од усвајања Устава, четрдесет и две особе су биле председници САД. Они су укупно одслужили педесет и пет четворогодишњих мандата. Први је био Џорџ Вашингтон. Гровер Кливленд је служио у два неузастопна мандата, и рачуна се као 22. и 24. председник. Због овога, сви председници након 23. имају редни број повећан за један.
Бела кућа у Вашингтону служи као званична резиденција председника САД; он је овлашћен да користи њено особље и просторије, укључујући медицинску негу, рекреацију, одржавање и безбедносне службе.
^„Exchange of Letters”. Permanent Observer Mission of Palestine to the United Nations. септембар 1978. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 19. 7. 2011.
Литература
Ayton, Mel (2017). Plotting to Kill the President: Assassination Attempts from Washington to Hoover. Potomac Books., United States
Balogh, Brian and Bruce J. Schulman, eds (2015). Recapturing the Oval Office: New Historical Approaches to the American Presidency. Cornell University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза), 311 pp.
Leo, Leonard—Taranto, James—Bennett, William J. Presidential Leadership: Rating the Best and the Worst in the White House. ISBN0-7432-5433-3. Simon and Schuster. 2004.
Tebbel, John William, and Sarah Miles Watts (1985). The Press and the Presidency: From George Washington to Ronald Reagan. Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Waldman, Michael—Stephanopoulos, George. My Fellow Americans: The Most Important Speeches of America's Presidents, from George Washington to George W. Bush. ISBN1-4022-0027-7. Sourcebooks Trade. 2003.