Предраг Аздејковић |
---|
Предраг Аздејковић на скупу Демократског политичког форума „Омладина и насиље“ |
Датум рођења | (1978-07-15)15. јул 1978. (46 год.) |
---|
Место рођења | Леонберг, Западна Немачка |
---|
Предраг Аздејковић (Леонберг, 15. јул 1978) српски је геј активиста, писац и новинар.
Биографија
До своје шесте године живео је у Немачкој, када се 1984. године са родитељима преселио у Србију.[1] Покретач је и главни и одговорни уредник регионалног геј-лезбејског инфо портала ГејЕхо[2] и уредник рубрике Квир рејнбоу у месечнику Јелоу кеб.[3] Радио је као колумниста у дневним листовима Сутра и Борба, као и на веб-порталу Е-новине. Текстови су му објављивани у Времену, Бетону и Статусу.[4] ВИП блогер на блогу Б92 за који пише од јуна 2006. године.[5] Коаутор збирке текстова „Други — Од патријархалне конструкције до алтернативне политике“, коју су издали центар Квирија и Жене у црном из Београда.[6] Аутор збирке сатиричних текстова „Време хемороида“ коју је у октобру 2011. године издао Ред бокс из Београда.[7] Члан је Удружења новинара Србије од 2009. године и Главног одбора Социјалдемократске уније до маја 2011.
Активизам
Оснивач је радне групе Квирије при Социјалдемократској унији, прве и једине геј-лезбејске радне групе при некој политичкој партији у Србији. Као њен координатор, у децембру 2000. године покренуо је кампању легализације истополних бракова.[8] Политички противници тадашњег Демократске опозиције Србије искоришћавали су ту кампању да оптужују ДОС за промоцију хомосексуалности. Кампања је насилно угушена када је група скинхеда упала у просторије Социјалдемократске уније у Београдској 8 у Београду и претукла присутне чланове. При нападу био је задобио тешке телесне повреде.[9] Тај напад је био једна од тема британског документарца „Иза ружичасте завесе“ новинара и режисера Метјуа Чарлса.[10]
Координатор радне групе Квирије био је од 2000. године до 2006, када је група постала независна невладина организација. Организацију напушта у марту 2009. године и оснива Геј-лезбејски инфо центар чији је председник.[11]
Био је координатор кампање „Не у НАТО“ која се противила уласку Србије у НАТО савез из антимилитаристичких побуда.[12]
Предводио је делегацију геј-лезбејских активиста на састанку са председником Републике Србије Борисом Тадићем, на коме се разговарало о положају ЛГБТ популације у Србији и на коме је председник подржао одржавање параде поноса.[13]
Директор је Међународног фестивала квир филма Мерлинка који се први пут одржао у децембру 2009. године у Дому омладине Београду. За организовање тог фестивала добио је Кристалну награду за најбољи комуникацијски приступ пројекту.[14]
Члан је Удружења новинара Србије од 2009. године.
Члан је Главног одбора Социјалдемократске уније од 2009. године, и тиме је постао први аутовани геј политичар у Србији.[15] У јулу 2011. године однео је оставку на место члана Главног одбора СДУ и ишчланио се из странке због сукоба са страначким функционерима.[16]
Главни и одговорни уредник и оснивач је геј магазина „Оптимист“, чији се први број појавио у јулу 2011. године.[17]
Члан Комисије за жалбу Савета за штампу од 2012. године, након што је то тело напустио Миљенко Дерета због политичког ангажмана.[18]
У јуну 2013. године добио је Признање за најиновативнији приступ за промоцију права дискриминисаних група у Србији, које су му доделили Министарство омладине и спорта и немачка невладина организација ГИЗ.[19]
Члан жирија на Берлиналу 2015. године који додељује Теди награде за најбоља филмска остварења ЛГБТ тематике.[20]
Медијски наступи
Први је геј активиста који се појавио на некој националној телевизији у Србији и јавно говорио о геј правима и легализацији истополних бракова.[21]
Учествовао је у емисијама „Дођи на вечеру“ и Вече са Иваном Ивановићем на Првој српској телевизији, Јавна тајна на РТВ Пинк, Поподне са Луном ЛУ на Б92, Ћирилица на Happy TV, ОКО магазин на РТС 1, Љубав и мода на Палма плус, Живот у тренду на РТВ Пинк, Културни нокаут на РТС 1 и многим другим.[22]
Библиографија
- Други — од патријархалне конструкције до алтернативне политике, Квирија центар, Жене у црном, Београд 2006. година
- Време хемороида, Ред Бокс, Београд 2011. година
Референце
Спољашње везе