PROFILPELAJAR.COM

Прамац
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Прамац
Латинско име	Carina
Скраћеница	Car
Генитив	Carinae
Симболизује	Прамац брода Арго
Ректасцензија	9
Деклинација	-60
Површина	494 sq. deg. (9)
Најсјајнија звезда	Канопус (алфа Прамца) (-0,72m)
Метеорски ројеви	нема
Суседна; сазвежђа	Једра; Крма; Сликар; Летећа риба; Камелеон; Мува; Кентаур;
	Видљиво у распону +20° и −90°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у марту.

Прамац (лат. Carina) је једно од 88 модерних сазвежђа. Настало је деобом ранијег сазвежђа Argo Navis („брод Арго“), које је подељено на Прамац, Једра и Крму.

Звезде

Маглина NGC 3372 у чијем средишту се налази ета Прамца (бела звезда).

Након поделе сазвежђа Argo Navis, новонастала сазвежђа су задржала старе ознаке звезда. Најсјајнија звезда Прамца је Канопус, алфа овог сазвежђа, и друга најсјајнија звезда на ноћном небу. Магнитуде -0,72, овај суперџин F класе је пре открића компаса служио као јужна поларна звезда морепловцима северне хемисфере који су живели довољно јужно да могу да га виде (јужније од 37° северне географске ширине). Канопус је 15.000 пута лунимознији од Сунца, од кога је удаљен око 700 светлосних година.

Једна од најзанимљивијих звезда, како овог сазвежђа тако и на небу уопште, је ета Прамца (η Carinae) — систем од најмање 2 звезде, преко 100 пута масивнији од Сунца, један од најмасивнијих које можемо детаљно да проучавамо. Сјајнија и масивнија звезда, за коју се дуго мислило да је усамљена, је преко четири милиона пута луминознија од Сунца, и очекује се да постане супернова током наредних милион година. Крајем 19. века, ета Прамца је већ била на рубу да постане супернова, али је преживела уз ослобађање материјала од кога је настала Хомункулус маглина, део веће маглине NGC 3372.

Епсилон Прамца има магнитуду од 1,86 и представља бинарни систем чија је примарна компонента укмирући наранџасти џин, а прати га бели патуљак. Ипсилон Прамца је такође бинарна звезда, чине је бели суперџин и плавобели џин. Ипсилон, бета, тета и омега Прамца чине астеризам Дијамантски крст.

У Прамцу се налази и HD 93129A, једна од најлуминознијих звезда Млечног пута, плави суперџин удаљен од Сунца око 7500 светлосних година, иначе члан двојног система.

Објекти дубоког неба

Кроз Прамац пролази Млечни пут, тако да се у њему налази велики број објеката дубоког неба. Осим већ поменуте емисионе маглине NGC 3372 која се налази око ете Прамца, присутни су и отворена звездана јата NGC 2516 („дијамантски кластер“) и IC 2602 („јужне Плејаде“).

Глобуларно јато NGC 2808 је једно од најмасивнијих у Млечном путу, састоји се од преко милион звезда.

Отворено јато NGC 3532 има надимак „бунар жеља“ јер изгледа као одсјај новчића бачених у фонтану.

Отворено јато NGC 2516 („дијамантски кластер“)
Отворено јато IC 2602 („јужне Плејаде“)
Отворено јато NGC 3532 („бунар жеља“)
Глобуларно јато NGC 2808

Референце

^ OED https://www.oed.com/view/Entry/27984?redirectedFrom=Carina#eid
^ „Carina, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 2. 2014.

Литература

Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6.
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Ridpath, Ian; Tirion, Will (2007) [2001]. Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe (1st изд.). Buffalo, New York: Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3.
Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. ^{[мртва веза]}
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 .
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572 .
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763 .
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201 .
Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
„ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2012.
„IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
„Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
„SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
„R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Прамац на Викимедијиној остави

The Deep Photographic Guide to the Constellations: Carina
Starry Night Photography: Carina
Eta Carina Nebula by Thomas Willig
Star Tales – Carina
The clickable Carina
Huge gamma-ray blast seen 12.2 billion light-years from Earth
Сазвежђе Прамац Архивирано на сајту Wayback Machine (6. мај 2012) на TopAstronomer.com (језик: енглески)

[OED-1] OED https://www.oed.com/view/Entry/27984?redirectedFrom=Carina#eid

[boundary-2] „Carina, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 2. 2014.

[1]

[2]

Прамац (сазвежђе)

Звезде

Објекти дубоког неба

Референце

Литература

Спољашње везе