Градња нове православне цркве (данашња Велика или Саборна црква, која је првобитно била посвећена св. Стефану) започела је 1791. године, а завршена и освештана 1794. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама 19. века. Дрворезбарске радове је извео Марко Вујатовић, дрворезбар из Сремских Карловаца (1810. г.). Само неколико година касније иконостас је радио Арса Теодоровић, најреномиранији мајстор тога времена. На иконостасу се посебно истицала иконасветог Иринеја и сцена његовог погубљења. Крајем 19. века унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама.
Тек недавно (од 1997. године) црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града светом великомученику Димитрију. Последњих година извршена је и потпуна обнова цркве. Тако је приликом обележавања два века постојања храма торањ обложен новим бакарним лимом, обновљена је фасада, извршена рестаурација икона и мобилијара.