Полуострво Кејп Јорк

Кејп Јорк
енгл. Cape York
Географски положај
Координате 10° 41′ 00″ Ј; 142° 32′ 00″ И / 10.683333° Ј; 142.533333° И / -10.683333; 142.533333 10° 41′ 00″ Ј; 142° 32′ 00″ И / 10.683333° Ј; 142.533333° И / -10.683333; 142.533333
Држава/е  Аустралија
Регије Квинсленд
Акваторија/е Карпентаријски залив
Корално море
Физичке карактеристике
Површина 288.804 км²
Друштвено-географске карактеристике
Полуострво Кејп Јорк на карти Аустралије
Полуострво Кејп Јорк

Полуострво Кејп Јорк велико је полуострво које се налази између Великог коралног гребена, Торесовог мореуза и Карпентаријског залива на северу аустралијске државе Квинсленд. Највећа је нетакнута дивљина у северној Аустралији и уопштено на Земљи.[1] Махом владају равнице па је земљиште погодно за испашу стоке. Могу се наћи саване, прашуме и друга значајна природна станишта које људи не нарушавају а од глобалног су еколошког значаја.[2]

Полуострво се простире на површини од око 288 хиљада км², а дужина износи више од 600 км. Становништво полуострва броји око 18.000 људи, од којих већину чине абориџини и острвљани Торесовог мореуза.[3]

На самом врху полуострва налази се Рт Јорк — најсевернија тачка аустралијског континента. Удаљеност поменутог рта до острва Нове Гвинеје износи 160 км. Данашње име полуострву је 1770. године дао енглески морепловац Џејмс Кук.[4]

Историја

Европско истраживање

Спомен камен за Едмунда Б.Ц. Кенедија, откривен у Кардвелу, из 1948. Године 1848, Кенеди, помоћник геодета Новог Јужног Велса, водио је експедицију за истраживање полуострва Кејп Јорк.
Обилазак Вилема Јансца бродом Дујфкен, 1605–1606.

У фебруару 1606. холандски морепловац Вилем Јансзун пристао је у близини места данашњег Вајпа, на западној обали полуострва Кејп Јорк. Ово је било прво забележено искрцавање Еуропљана у Аустралију, а уедно је означило и први пријављени контакт између Европљана и Абориџина.

Едмунд Кенеди је био први европски истраживач који је покушао копнену експедицију на полуострво Кејп Јорк. Циљ је био да се успостави рута до врха полуострвоа, где су пословни људи из Сиднеја покушавали да развију луку за трговину с Источном Индијом.[5]

Експедиција је кренула из залива Рокингам у близини данашњег града Кардвела у мају 1848. и показала се као једна од великих катастрофа аустралских истраживања.[5]

На врх полуострвоа (зван само Кејп Јорк) Европљани су коначно стигли 1864. године када су браћа Францис Ласолс (Франк) и Александер Вилијам Џардајн, заједно с осам супутника, отерали крдо стоке из Рокхамптона у ново насеље Сомерсет (на Кејп Јорку) где је отац Џардајнса био заповедник. На путу су изгубили већину својих коња, већи део залиха и водили жестоке битке с Абориџинима, да би коначно стигли у марту 1865.[5]

Први контакт

Први познати контакт између Европљана и Абориџина догодио се на западној обали полуострвоа 1606. године, али Европљани су га населили тек у 19. веку када су основане рибарске заједнице, затим постаје и касније рударски градови. Европско насеље довело је до расељавања заједница Абориџина и доласка оствљана Торесовог пролаза на копно.[6]

Географија и геологија

Западна обала граничи с заливом Карпентарија, а источна с Коралним морем. Полуострво је с три стране (север, исток и запад) омеђено водом. Не постоји јасно разграничење према југу, иако службена граница Квинсланда у Закону о наслеђу полуострва Кејп Јорк из 2007. пролази на око 16°Ј географске ширине.[7]

Пешчане дине око рта Флатери.

Најшири део полуострвоа протеже се 430 km од реке Блумфилд на југоистоку, преко до западне обале јужно од абориџинске заједнице Ковањама. То је отприлике 660 km од јужне границе Кук Шаја, до врха Кејп Јорка.

На врху полуострва налази се Кејп Јорк, најсевернија тачка аустралског копна. Именовао га је поручник Џејмс Кук 21. августа 1770. у част принца Едварда, војводе од Јорка и Албанија, брата краља Џорџа III од Уједињеног Краљевства, који је умро три године раније.[8]

Тропски крајолици су међу најстабилнијима на свету.[2] Дуго неометано тектонском активношћу, полуострво је изразито еродирано, готово равна ниска равница којом доминирају вијугаве реке и големе поплавне равнице, с неким врло ниским брежуљцима који се уздижу до 800 m надморске висине у ланцу Макилврат на источној страни око градића Коена.

Окосница полуострва Кекј Јорк је гребен полуострвоа, део аустралског Великог разводног горја. Овај планински ланац се састоји од древних (1,5 милијарди година старих) прекамбријумских и палеозојских стена.[2][9] Источно и западно од гребена полуострвоа леже базени Карпентарија и Лора, који се састоје од древних мезозојских седимената.[9] На полуострву постоји неколико изванредних облика рељефа: велика пространства нетакнутих поља дина на источној обали око залива Шелбурн и рта БедфорђКеп Флатери, огромне гомиле црних гранитних громада у Националном парку Црна планина и Кејп Мелвил, те кречљачки кршки терени око Палмерстона на крајњем југу полуострва.[2]

Тло

Тла су изразито неплодна чак и у поређењу с другим подручјима Аустралије, јер су готово у потпуности латеризирана и у већини случајева толико стара и истрошена да је данас врло мало растиња. Управо због овог изузетног сиромаштва тла регија је тако слабо насељена: тла су толико необрадива и не реагирају на ђубрива те су покушаји узгоја комерцијалних усева обично пропадали.

Клима

Клима на полуострву Кејп Јорк је тропска и монсунска, с јаком сезоном монсуна од новембра до априла, за које време шума постаје готово ненастањива, и сушном сезоном од маја до новембра. Температура је топла до вруће, с хладнијом климом у вишим пределима. Средње годишње температуре крећу се од 18 °C на вишим надморским висинама до 27 °C у низинама на сушнијем југозападу. Температуре преко 40 °C и испод 5 °C су ретке.

Годишња количина падавина је велика, у распону од преко 2.000 милиметара у Жељезном ланцу и северно од Вајпа на око 700 милиметара на јужној граници. Готово сва та киша пада између новембра и априла, а само на источним падинама Жељезног ланца средња је количина падавина између јуна и септембра је изнад 5 милиметара. Међутим, између јануара и марта средња месечна количина падавина креће се од око 170 милиметара на југу до преко 500 милиметара на северу и на Жељезном ланцу.

Клима Cape York
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 29,8
(85,6) 		29,6
(85,3) 		29,6
(85,3) 		29,5
(85,1) 		28,8
(83,8) 		28,1
(82,6) 		27,6
(81,7) 		27,8
(82) 		28,5
(83,3) 		29,9
(85,8) 		30,9
(87,6) 		30,8
(87,4) 		29,2
(84,6)
Минимум, °C (°F) 24,0
(75,2) 		23,9
(75) 		23,8
(74,8) 		23,7
(74,7) 		23,0
(73,4) 		22,3
(72,1) 		21,5
(70,7) 		21,6
(70,9) 		22,2
(72) 		22,9
(73,2) 		23,8
(74,8) 		24,2
(75,6) 		23,1
(73,6)
Количина кише, mm (in) 370,6
(14,591) 		352,1
(13,862) 		370,9
(14,602) 		205,5
(8,091) 		49,1
(1,933) 		21,1
(0,831) 		19,7
(0,776) 		9,5
(0,374) 		11,4
(0,449) 		34,9
(1,374) 		156,7
(6,169) 		194,6
(7,661) 		1.794,7
(70,657)
Извор: [10]

Реке

Река Јардине, северно полуострво Кејп Јорк, у подножју самог Кејп Јорка.

Гребен полуострва чини разделу сливова између залива Карпентарија и Коралног мора. На западу, низ великих, вијугавих речних система укључујући сливове река Мичел, Статен, Колеман, Холројд, Арчер, Вотсон, Венлок, Дјуци и Џардајн испуштају своје воде у залев Карпентарија. Током сушне сезоне те се реке своде на низ водотока и пешчаних корита. Ипак, с доласком бујичних киша у влажној сезони, оне набујају у моћне водене путеве, ширећи се преко великих поплавних равница и обалских мочвара и дајући живот великом низу слатководних и мочварних врста.[9]

На источним падинама, краће, брже текуће реке Џеки Џеки Крик, Олив, Паско, Локхарт, Стјуарт, Џени и Ендевор теку према Коралном мору, осигуравајући важну слатку воду и храњиве материје најздравијем делу Великог кораљног гребена. На свом путу те дивље, неометане реке обрубљене су густим прашумама, пешчаним динама или мангровама.[9]

Туристи прелазе реку Венлок у влажној сезони

Поплавне равнице базена Лора, које су заштићене у националним парковима Лакефилд и Џек река, прелазе реке Морхед, Хан, Норт Кенеди, Лора, Џек и Норманби.

Речни сливови полуострева познати су по својој изузетногј хидролошкој целовитости. Уз мале поремећаје у водотоковима и вегетацијском покрову у целим сливовима, полуострво Кејп Јорк идентификовано је као једно од ретких места где тропски циклуси воде остају у основи нетакнути.[2] Полуострво Кејп Јорк доприноси чак четвртини површинског отицања воде Аустралије. Заиста, са само око 2,7 посто аустралске копнене површине производи више отицања од целе Аустралије јужно од Јарчеве обратнице. Уз те обилне тропске падавине, реке полуострвоа такође су од посебне важности за надопуњавање Великог артешког базена средишње Аустралије.[2] Влада Квинсленда тренутно је спремна заштитити 13 дивљих река на полуострву Кејп Јорк према Закону о дивљим рекама из 2005.[11]

Види још

Референце

  1. ^ Mittermeier, R.E. et al. (2002). Wilderness: Earth’s last wild places. Mexico City: Agrupación Sierra Madre, S.C.
  2. ^ а б в г д ђ Mackey, B. G., Nix, H., & Hitchcock, P. (2001). The natural heritage significance of Cape York Peninsula. Retrieved 15 January 2008, from epa.qld.gov.au Архивирано 2008-06-27 на сајту Wayback Machine.
  3. ^ John Woinarski, John Woinarski, Brendan Mackey, Henry Nix and Barry Traill, Brendan Mackey, Henry Nix, Barry Traill. The Nature of Northern Australia: Its Natural Values, Ecological Processing and Future Prospects. — ANU E Press, 2007. — ISBN 1921313315.
  4. ^ Dawn W. Frith, Clifford B. Frith, Kerry Trapnell. Cape York Peninsula. — Frith & Frith Books, 1995. — 256 с. — ISBN 0730104699.
  5. ^ а б в Joy, William (1964). The Explorers. Adelaide: Rigby Limited. стр. 77. ISBN 978-0-85179-112-8. 
  6. ^ Woinarski, J., Mackey, B., Nix, H., Traill, B. (2007). The nature of northern Australia: Natural values, ecological processes and future prospects. Canberra: ANU E press.
  7. ^ Office of the Queensland Parliamentary Counsel. (2007). Cape York Peninsula Heritage X\au/LEGISLTN/CURRENT/C/CapeYorkPHA07.pdf
  8. ^ „From Cook's Journal”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2009. 
  9. ^ а б в г Frith, Dawn W. (1995). Cape York Peninsula : a natural history. Clifford B. Frith, Kerry Trapnell. Chatswood, NSW: Reed Books. ISBN 0-7301-0469-9. OCLC 34671028. 
  10. ^ „BOM”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2010. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  11. ^ Office of the Queensland Parliamentary Counsel. (2005). Wild Rivers Act 2005. Retrieved 23 March 2008, from legislation.qld.gov.au Архивирано 27 јун 2008 на сајту Wayback Machine.

Литература

  • McIvor, Roy (2010). Cockatoo: My Life in Cape York. Stories and Art. Roy McIvor. Magabala Books. Broome, Western Australia. ISBN 978-1-921248-22-1
  • Wynter, Jo and John Hill. 1991. Cape York Peninsula: Pathways to Community Economic Development. The Final Report of The Community Economic Development Projects Cook Shire. Cook Shire Council
  • Pohlner, Peter. 1986. Gangaurru. Hopevale Mission Board, Milton, Queensland. ISBN 1-86252-311-8
  • Trezise, P.J. 1993. Dream Road: A Journey of Discovery. Allen & Unwin, St. Leonards, Sydney.
  • Holmes, John (2011). „Contesting the Future of Cape York Peninsula”. Australian Geographer. 42: 53—68. S2CID 143736417. doi:10.1080/00049182.2011.546319. 
  • Hough, Richard. 1994. Captain James Cook: a biography. Hodder and Stroughton, London. ISBN 0-340-58598-6.
  • Pike, Glenville. 1979. Queen of the North: A Pictorial History of Cooktown and Cape York Peninsula. G. Pike. ISBN 0-9598960-5-8.
  • Moon, Ron & Viv. 2003. Cape York: An Adventurer's Guide. 9th edition. Moon Adventure Publications, Pearcedale, Victoria. ISBN 0-9578766-4-5
  • Moore, David R. 1979. Islanders and Aborigines at Cape York: An ethnographic reconstruction based on the 1848-1850 'Rattlesnake' Journals of O. W. Brierly and information he obtained from Barbara Thompson. Australian Institute of Aboriginal Studies. Canberra. ISBN 0-85575-076-6 (hbk); 0-85575-082-0 (pbk). USA edition ISBN 0-391-00946-X (hbk); 0-391-00948-6 (pbk).
  • Trezise, P.J. 1969. Quinkan Country: Adventures in Search of Aboriginal Cave Paintings in Cape York. A.H. & A.W. Reed, Sydney.
  • Trezise, Percy. 1973. Last Days of a Wilderness. William Collins (Aust) Ltd., Brisbane. ISBN 0-00-211434-8.
  • Haviland, John B. with Hart, Roger. 1998. Old Man Fog and the Last Aborigines of Barrow Point. Crawford House Publishing, Bathurst.
  • Premier's Department (prepared by Connell Wagner). 1989. Cape York Peninsula Resource Analysis. Cairns. 1989. ISBN 0-7242-7008-6..
  • Roth, W.E. 1897. The Queensland Aborigines. 3 Vols. Reprint: Facsimile Edition, Hesperian Press, Victoria Park, W.A. 1984. ISBN 0-85905-054-8.
  • Ryan, Michelle and Burwell, Colin, eds. 2000. Wildlife of Tropical North Queensland: Cooktown to Mackay. Queensland Museum, Brisbane. ISBN 0-85905-045-9 (set of 3 vols).
  • Scarth-Johnson, Vera. 2000. National Treasures: Flowering plants of Cooktown and Northern Australia. Vera Scarth-Johnson Gallery Association, Cooktown. ISBN 0-646-39726-5 (pbk); ISBN 0-646-39725-7 Limited Edition - Leather Bound.
  • Sutton, Peter (ed). Languages of Cape York: Papers presented to a Symposium organised by the Australian Institute of Aboriginal Studies. Australian Institute of Aboriginal Studies, Canberra. 1976. ISBN 0-85575-046-4.
  • Wallace, Lennie. 2000. Nomads of the 19th Century Queensland Goldfields. Central Queensland University Press, Rockhampton. ISBN 1-875998-89-6
  • Wallace, Lennie. 2003. Cape York Peninsula: A History of Unlauded Heroes 1845-2003. Central Queensland University Press, Rockhampton. ISBN 1-876780-43-6

Спољашње везе

Полуострво Кејп Јорк на Викимедијиној остави.