Пола Хедвиг

Пола Хедвиг
Пола Хедвиг
Лични подаци
Датум рођења(1889-10-11)11. октобар 1889.
Место рођењаБерлин, Немачко царство
Датум смрти1983.(1983-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (93/94 год.)
Место смртиФилинген-Швенинген, Западна Немачка
ПребивалиштеБерлин
Држављанствонемачко
Научни рад
Пољебиологија, генетика
ИнституцијаИнституту за генетику универзитета у Берлину
Позната поХедвиг-Вејерсов синдром

Пола Хедвиг (Берлин, 11. октобар 1889 − 1983) била је немачки биолог која ће остати запамћена по открићу ретког наследног мезо-ектодермалног поремећаја у развоју, са комбинацијом улнарних и фибуларних дефеката повезаних са смањеним грудним сегментима, антекубиталном птеригијом и урођеним малформацијама бубрега и слезине, названим Хедвиг-Вејерсов синдром.[1]

Живот и каријера

Паула Хертвиг је била ћерка биолога Оскара Вилхелма Аугуста Хедвиг-а (1849-1922). Њен ујак и Richard Carl Wilhelm Theodor von Hertwig (1850-1937), био је оснивач експерименталне зоологије. Студирала је зоологију и ботанику у Берлину, а потом 1915. и докторирала.[2]

Након завршетка студија радила је у Анатомско-биолошком институту берлинског медицинског факултета, као и у Институт за генетска истраживања (Vererbungsforschung), Берлин-Далем, у коме је хабилитирана за зоологију 1919. године и тако постала прва Немица која је завршила постдокторске студије.[2]

Ванредни професор постала је 1926. године, 1927. године преузела је место шефа катедре за људско наслеђе на медицинском факултету у Берлину, а 1940. године постала је шеф зоолошког одељења института за истраживање наслеђа, који је сада у саставу универзитета у Берлину.[2]

После Другог светског рата, била је задужена за новоосновани биолошки институт медицинског факултета Универзитета у Халеу, као и за катедру за општу биологију.

Пола Хедвиг је била пионир у генетици зрачења и један од првих који је увидела опасности радијума и рентгенског зрачења.[2]

Библиографија

  • P. Hertwig: Sechs neue Mutationen bei der Hausmaus in ihrer Bedeutung für allgemeine Vererbungsfragen. Zeitschrift für menschliche Vererbungs- und Konstitutionslehre, Berlin, 1942, 26: 1-21.
  • H. Grebe: Erbpathologische Arbeitsgemeinschaft. Der Erbarzt, 1943, 11: 152-155.
  • H. Weyers: Das Oligodactylie-Syndrom des Menschen und seine Parallelmutation bei der Hausmaus. Annales paediatrici, Basel, 1957, 189: 351-370.
  • Partielle Keimesschädigungen durch Radium- und Röntgenstrahlen. In Handbuch für Vererbungswissensch. Lfg. 1. Berlin, 1927.
  • Regulation von Wachstum, Entwicklung und Regeneration durch Umweltfaktoren. With Günther Hertwig (1888-). Handbuch der normalen und pathologischen Physiologie. Volume 16, 1. Berlin, 1930.

Извори

  1. ^ „Hertwig-Weyers syndrome”. www.whonamedit.com. Приступљено 3. 3. 2021. 
  2. ^ а б в г „Paula Hertwig”. www.whonamedit.com. Приступљено 3. 3. 2021. 

Спољашње везе