Пећинци су насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу . Према попису из 2022. било је 2.448 становника.
Пећинци су једино село које је општински центар у Срему . Изразито пољопривредно подручје, са значајним учешћем сточарства. Последњих година све више се развија повртарство, посебно производња бостана. Фабрика шећера је највеће привредно предузеће. Познати туристички локалитет је Обедска бара .
Овде се налази Српски музеј хлеба у Пећинцима .
Први писани траг о насељу на месту данашњих Пећинаца је из 1416 . Од тада, па све до 1702 . има веома мало података. Село је било под Османским царством до мира у Пожаревцу (1718) када бива припојено Хабзбуршкој монархији . За време Хабзбуршке владавине, село је било у саставу Војне границе (од њеног успостављања до 1848 . (и од 1849 . до 1882 . тј. до укидања војне границе), од 1848. до 1849. Пећинци су се налазили на територији Српске Војводине . Од укидања Војне границе село је прикључено сремском округу , Краљевине Хрватска-Славонија . По попису из 1910 . село је имало већинско српско становништво.
Споменик жртвама фашистичког терора у парку у центру Пећинаца После Првог светског рата Пећинци прво улазе у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба , затим у састав Краљевине Србије да би на крају село ушло у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца . Од 1918 . до 1929 . Пећинци се налазе у Сремском округу, а од 1929. до 1941 . у Дунавској бановини.
Током Другог светског рата село је под управом НДХ . После рата постају део АП Војводине у саставу НР(СР) Србије . До 1960 . налазе се у саставу Земунског среза, док је данашња територија општине подељена између неколико срезова . Од 1960.(после укидања срезова) оформљена је општина у данашњем облику.
Шећерана је изграђена 1978, пробна производња је почела пред крај године.[ 1]
Црква Светог Николе у Пећинцима У насељу Пећинци живи 2119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,8 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 881 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Етнички састав према попису из 2002. [ 3]
Срби
2.479
93,23%
Роми
38
1,42%
Хрвати
17
0,63%
Црногорци
11
0,41%
Југословени
11
0,41%
Албанци
2
0,07%
Словаци
1
0,03%
Муслимани
1
0,03%
Мађари
1
0,03%
Македонци
1
0,03%
Власи
1
0,03%
Бугари
1
0,03%
непознато
5
0,18%
Становништво према полу и старости
[ 4]
м
? 6
4
80+ 12
30
75—79 23
30
70—74 58
54
65—69 73
65
60—64 67
87
55—59 74
74
50—54 88
109
45—49 92
103
40—44 98
108
35—39 102
81
30—34 84
95
25—29 127
94
20—24 106
87
15—19 95
97
10—14 81
86
5—9 61
78
0—4 61
69
Просек 37,8
38,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
308
335
407
517
656
736
881
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
129
218
209
213
68
33
11
0
0
0
3,02
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
1.105
323
701
46
25
10
Женски
1.118
200
710
159
45
4
УКУПНО
2.223
523
1.411
205
70
14
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
603
159
0
0
128
Женски
374
88
0
0
61
УКУПНО
977
247
0
0
189
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
6
27
41
12
25
Женски
1
2
44
3
8
УКУПНО
7
29
85
15
33
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
8
52
57
18
15
Женски
13
15
34
39
50
УКУПНО
21
67
91
57
65
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
15
0
0
40
Женски
2
0
0
14
УКУПНО
17
0
0
54
^ "Борба", 29. дец. 1978, стр. 6 ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 . ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 . ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .
.svg)
