Песме жени је циклус од четири песме српског песника модернизма, Јована Дучића. Природа и љубав су мотиви који доминирају неговим стваралаштвом. Песме жени су прво издање доживеле 1925. године.

Четири песме овог циклуса, од којих се свака састоји од по три катрена, могу се узети као четири певања једне једине химничне поеме жени и љубави. Настале истовремено у доба када је песник био на врхунцу и живота и стварања, ове четири песме представљају суму, и по свој прилици, највиши домет Дучићеве љубавне лирике. У средишту је жена, многолика и јединствена, жена која у себи сједињује Афродиту са Атином, Деметру и толике друге богиње са музама и нимфама. Она је смисао, извор и утока свега што постоји, инспираторка и циљ, истовремено живот и смрт.

• Дучић, Јован. Сабрана дела, књига 2, Песме љубави и смрти, Београд, Народна просвета
• Дучић, Јован. Песме, Београд, 2006.
• Дучић, Јован. Песме, Београд, Дом и школа, 2004.

• Јован Дучић у знаку Ероса, Слободан Витановић, Београд, 1990, Филип Вишњић
• Поезија од Илића до Бојића, Миодраг Павловић(приредио), Београд 1996, Нолит