Болница је формирана новембра 1943. године када је 31. словеначка дивизија НОВЈ морала да евакуише своје рањенике. Место је изабрао доктор Виктор Волчјак, који је и подигао прву болничку бараку у коју су примљени први рањеници.
Болница је подигнуту у клисури Пасице, која се налазила у близини насеља Горењи Новаки код Церкна. Болница је ту смештена крајем 1943. од стране лекара Виктора Волчјака, који је и подигао прву болничку бараку у коју су одмах примљени први рањеници. Ову локацију Волчјака је изабрао, на препоруку мештанина Јанаеза Петернеља. Кључни разлог за оснивање партизанске болнице на овом месту била је неприступачност клисуре.[1]
Водило се рачуна да непријатељ не открије болницу, тако да је постојала специјална екипа која је заметала и најситније трагове који су прављени приликом пребацивања рањеника ноћу до бараке.
Болница је била је намењена за лечење бораца Деветог корпуса НОВЈ.
Операције, превијање рањеника, стерилисање и припрема инструмената, израда протеза за инвалиде и припремање хране, обављано је преко дана.
Доградња болнице
Након бројних офанзива појавио се већи број рањеника с којима је болница постала претесна. Временом је у неколико месеци било подигнуто укупно 14 објеката, међу којима су биле бараке за смештај рањеника, операциона сала, просторија за изолацију, лекарске ординације, барака за рендген-апарат… Саграђени су и објекти за смештај бораца, вешерница, столарска радионица, а при крају рата направљена је и импровизована електрична централа.[1]
Како је места међу стенама било мало, болничко особље је, када би се знало да Немци нису у близини, минирало стене и одвајало комад по комад стене и стварало простор за нове бараке. Осигурање болнице били су бункери са митраљезима који су се налазили око ње, и специјалне земунице у које би се, у случају напада, евакуисали рањеници.
Болницу у којој је лечено готово хиљаду рањених партизана, непријатељ није пронашао до краја рата.
