Паркинсонова болест

Паркинсонова болест
СинонимиПаркинсон болест, идиопатски или примарни паркинсонизам, хипокинетички ригидни синдром, парализа агитани, тресућа парализа
Two sketches (one from the front and one from the right side) of a man, with an expressionless face. He is stooped forward and is presumably having difficulty walking.
Илустрација Паркинсонове болести Вилијама Говерса, првобитно објављена у Приручнику о болестима нервног система (1886)
СпецијалностиНеурологија
Симптомитремор, крутост, спорост кретања, отежано ходање[1]
КомпликацијеДеменција, депресија, анксиозност[2]
Време појавеНакон шездесете године[1][3]
УзроциНепознато[4]
Фактори ризикаИзлагање пестицидима, повреда главе[4]
Дијагностички методБазирано на симптомима[1]
Слична обољењаДеменција са Левијевим телима, прогресивна супрануклеарна парализа, есенцијални тремор, употреба антипсихотика[5]
ЛечењеЛекови, операције[1]
ЛековиL-DOPA, допамински агонисти[2]
ПрогнозаОчекивано трајање живота око 7–15 година[6]
Фреквенција6,2 милиона (2015)[7]
Смртност117.400 (2015)[8]

Паркинсонова болест (енгл. Parkinson's disease - PD), или једноставно Паркинсон[9] је дуготрајни дегенеративни поремећај централног нервног система који углавном погађа моторни систем. Симптоми се обично јављају полако и, како се болест погоршава, немоторни симптоми постају све чешћи.[1][4] Најочигледнији рани симптоми су тремор, укоченост, успореност покрета и потешкоће у ходању,[1] али могу се јавити и когнитивни проблеми и проблеми у понашању. Деменција Паркинсонове болести постаје честа у поодмаклој фази болести. Депресија и анксиозност су такође чести, а јављају се код више од трећине људи са ПД.[2] Остали симптоми укључују сензорне, поремећаје спавања и емоционалне проблеме.[1][2] Главни моторни симптоми заједнички се називају „паркинсонизам“ или „паркинсонов синдром“.[4]

Иако је узрок ПД непознат, верује се да укључује и наследне и околинске околине. Вероватније је да ће они који имају погођеног члана породице сами оболети. Такође је повећан ризик код људи изложених одређеним пестицидима и међу онима који су претходно имали повреде главе, док је смањен ризик код пушача дувана и оних који пију кафу или чај.[4][10] Моторни симптоми болести резултат су одумирања ћелија у супстанција нигра, делу средњег мозга, што доводи до дефицита допамина.[1] Узрок ове ћелијске смрти је слабо разумљив, али укључује накупљање протеина у Левијевим телима на неуронима.[4]

Дијагноза типичних случајева углавном се заснива на симптомима, а тестови попут неуровизуализације користе се за искључивање других болести.[1] Паркинсонова болест се обично јавља код људи старијих од 60 година, од којих је погођено око један одсто.[1][3] Мушкарци су чешће погођени него жене у односу од око 3:2.[4] Када се примети код људи пре 50. године, назива се раним почетком ПД.[11] У 2015. години ПД је погађала 6,2 милиона људи и то је резултирало са око 117.400 смртних случајева широм света.[7][8] Просечни животни век након дијагнозе је између 7 и 15 година.[2]

Не постоји лек за ПД; третман има за циљ побољшање симптома.[1][12][13] Почетно лечење је типично леком леводопа (L-DOPA), праћено агонистима допамина када леводопа постане мање ефикасна.[2] Како болест напредује, ови лекови постају мање ефикасни, док истовремено производе нежељени ефекат обележен невољним покретима мишића.[2] Дијета и неки облици рехабилитације показали су одређену ефикасност у побољшању симптома.[14][15] Операција за постављање микроелектрода за дубоку стимулацију мозга коришћена је за смањење моторичких симптома у тешким случајевима када су лекови неефикасни.[1] Докази о третманима симптома ПД који нису повезани са кретањем, попут поремећаја спавања и емоционалних проблема, знатно су слабији.[4]

Болест је названа по енглеском лекару Џејмсу Паркинсону, који је први објавио детаљан опис у Есеју о дрхтавој парализи 1817. године.[16][17] Кампање за подизање свести јавности укључују Светски дан Паркинсонове болести (на рођендан Џејмса Паркинсона, 11. априла) и употребу црвеног тулипана као симбола болести.[18] Међу људе са Паркинсоновом болести који су повећали свест јавности о том стању спадају боксер Мухамед Али, глумац Мајкл Џеј Фокс, олимпијски бициклиста Дејвис Фини и глумац Алан Алда.[19][20][21][22]

Класификација

Потешкоће у кретању пронађене код ПД називају се паркинсонизам, који се дефинише као брадикинезија (спорост у иницирању добровољних покрета, са прогресивним смањењем брзине и опсега понављајућих радњи као што је добровољно тапкање прстима[23]) у комбинацији са једним од три друга физичка знака: мишићава крутост (хипокинезија или зупчаник), тремор у мировању и постурална нестабилност. Бројни различити поремећаји могу имати проблеме паркинсонског типа кретања.[24][25]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Parkinson's Disease Information Page”. NINDS. 30. 6. 2016. Приступљено 18. 7. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е Sveinbjornsdottir S (октобар 2016). „The clinical symptoms of Parkinson's disease”. Journal of Neurochemistry. 139 Suppl 1: 318—24. PMID 27401947. doi:10.1111/jnc.13691 Слободан приступ. 
  3. ^ а б Carroll WM (2016). International Neurology. John Wiley & Sons. стр. 188. ISBN 978-1118777367. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Kalia LV, Lang AE (август 2015). „Parkinson's disease”. Lancet. 386 (9996): 896—912. PMID 25904081. S2CID 5502904. doi:10.1016/s0140-6736(14)61393-3. 
  5. ^ Ferri FF (2010). „Chapter P”. Ferri's differential diagnosis : a practical guide to the differential diagnosis of symptoms, signs, and clinical disorders (2nd изд.). Philadelphia, PA: Elsevier/Mosby. ISBN 978-0323076999. 
  6. ^ Macleod AD, Taylor KS, Counsell CE (новембар 2014). „Mortality in Parkinson's disease: a systematic review and meta-analysis”. Movement Disorders. 29 (13): 1615—22. PMID 24821648. doi:10.1002/mds.25898 Слободан приступ. 
  7. ^ а б GBD 2015 Disease Injury Incidence Prevalence Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  8. ^ а б GBD 2015 Mortality Causes of Death Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  9. ^ „Understanding Parkinson's”. Parkinson's Foundation (на језику: енглески). Приступљено 12. 8. 2020. 
  10. ^ Barranco Quintana JL, Allam MF, Del Castillo AS, Navajas RF (фебруар 2009). „Parkinson's disease and tea: a quantitative review”. Journal of the American College of Nutrition. 28 (1): 1—6. PMID 19571153. S2CID 26605333. doi:10.1080/07315724.2009.10719754. 
  11. ^ Mosley AD (2010). The encyclopedia of Parkinson's disease (2nd изд.). New York: Facts on File. стр. 89. ISBN 978-1438127491. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  12. ^ Samii A, Nutt JG, Ransom BR (мај 2004). „Parkinson's disease”. Lancet. 363 (9423): 1783—93. PMID 15172778. S2CID 35364322. doi:10.1016/S0140-6736(04)16305-8. 
  13. ^ Nuytemans K, Theuns J, Cruts M, Van Broeckhoven C (јул 2010) [18 May 2010]. „Genetic etiology of Parkinson disease associated with mutations in the SNCA, PARK2, PINK1, PARK7, and LRRK2 genes: a mutation update”. Human Mutation. 31 (7): 763—80. PMC 3056147 Слободан приступ. PMID 20506312. doi:10.1002/humu.21277. 
  14. ^ Barichella M, Cereda E, Pezzoli G (октобар 2009). „Major nutritional issues in the management of Parkinson's disease”. Movement Disorders. 24 (13): 1881—92. PMID 19691125. S2CID 23528416. doi:10.1002/mds.22705. hdl:2434/67795 Слободан приступ. 
  15. ^ Ahlskog JE (јул 2011). „Does vigorous exercise have a neuroprotective effect in Parkinson disease?”. Neurology. 77 (3): 288—94. PMC 3136051 Слободан приступ. PMID 21768599. doi:10.1212/wnl.0b013e318225ab66. 
  16. ^ Parkinson J (1817). An Essay on the Shaking Palsy. London: Whittingham and Roland for Sherwood, Neely, and Jones. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. 
  17. ^ Shulman JM, De Jager PL, Feany MB (фебруар 2011) [25 October 2010]. „Parkinson's disease: genetics and pathogenesis”. Annual Review of Pathology. 6: 193—222. PMID 21034221. S2CID 8328666. doi:10.1146/annurev-pathol-011110-130242. 
  18. ^ Lees AJ (септембар 2007). „Unresolved issues relating to the shaking palsy on the celebration of James Parkinson's 250th birthday”. Movement Disorders. 22 Suppl 17 (Suppl 17): S327—34. PMID 18175393. S2CID 9471754. doi:10.1002/mds.21684. 
  19. ^ Davis P (3. 5. 2007). „Michael J. Fox”. The TIME 100. Time. Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2011. 
  20. ^ Macur, Juliet (26. 3. 2008). „For the Phinney Family, a Dream and a Challenge”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2013. „About 1.5 million Americans have received a diagnosis of Parkinson's disease, but only 5 to 10 percent learn of it before age 40, according to the National Parkinson Foundation. Davis Phinney was among the few.” 
  21. ^ Brey RL (април 2006). „Muhammad Ali's Message: Keep Moving Forward”. Neurology Now. 2 (2): 8. doi:10.1097/01222928-200602020-00003. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 22. 8. 2020. 
  22. ^ Alltucker, Ken (31. 7. 2018). „Alan Alda has Parkinson's disease: Here are 5 things you should know”. USA Today. Приступљено 6. 5. 2019. 
  23. ^ Ling H, Massey LA, Lees AJ, Brown P, Day BL (април 2012). „Hypokinesia without decrement distinguishes progressive supranuclear palsy from Parkinson's disease”. Brain. 135 (Pt 4): 1141—53. PMC 3326257 Слободан приступ. PMID 22396397. doi:10.1093/brain/aws038. 
  24. ^ „Parkinson's Disease vs. Parkinsonism” (PDF). National Parkinson Foundation. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  25. ^ „Queen Square Brain Bank diagnostic criteria for Parkinson's disease”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 22. 6. 2017. 

Литература

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).