Дијагноза типичних случајева углавном се заснива на симптомима, а тестови попут неуровизуализације користе се за искључивање других болести.[1] Паркинсонова болест се обично јавља код људи старијих од 60 година, од којих је погођено око један одсто.[1][3] Мушкарци су чешће погођени него жене у односу од око 3:2.[4] Када се примети код људи пре 50. године, назива се раним почетком ПД.[11] У 2015. години ПД је погађала 6,2 милиона људи и то је резултирало са око 117.400 смртних случајева широм света.[7][8] Просечни животни век након дијагнозе је између 7 и 15 година.[2]
Не постоји лек за ПД; третман има за циљ побољшање симптома.[1][12][13]Почетно лечење је типично леком леводопа (L-DOPA), праћено агонистима допамина када леводопа постане мање ефикасна.[2] Како болест напредује, ови лекови постају мање ефикасни, док истовремено производе нежељени ефекат обележен невољним покретима мишића.[2] Дијета и неки облици рехабилитације показали су одређену ефикасност у побољшању симптома.[14][15]Операција за постављање микроелектрода за дубоку стимулацију мозга коришћена је за смањење моторичких симптома у тешким случајевима када су лекови неефикасни.[1] Докази о третманима симптома ПД који нису повезани са кретањем, попут поремећаја спавања и емоционалних проблема, знатно су слабији.[4]
Болест је названа по енглеском лекару Џејмсу Паркинсону, који је први објавио детаљан опис у Есеју о дрхтавој парализи 1817. године.[16][17] Кампање за подизање свести јавности укључују Светски дан Паркинсонове болести (на рођендан Џејмса Паркинсона, 11. априла) и употребу црвеног тулипана као симбола болести.[18] Међу људе са Паркинсоновом болести који су повећали свест јавности о том стању спадају боксер Мухамед Али, глумац Мајкл Џеј Фокс, олимпијски бициклиста Дејвис Фини и глумац Алан Алда.[19][20][21][22]
Класификација
Потешкоће у кретању пронађене код ПД називају се паркинсонизам, који се дефинише као брадикинезија (спорост у иницирању добровољних покрета, са прогресивним смањењем брзине и опсега понављајућих радњи као што је добровољно тапкање прстима[23]) у комбинацији са једним од три друга физичка знака: мишићава крутост (хипокинезија или зупчаник), тремор у мировању и постурална нестабилност. Бројни различити поремећаји могу имати проблеме паркинсонског типа кретања.[24][25]
^Ferri FF (2010). „Chapter P”. Ferri's differential diagnosis : a practical guide to the differential diagnosis of symptoms, signs, and clinical disorders (2nd изд.). Philadelphia, PA: Elsevier/Mosby. ISBN978-0323076999.
^Macleod AD, Taylor KS, Counsell CE (новембар 2014). „Mortality in Parkinson's disease: a systematic review and meta-analysis”. Movement Disorders. 29 (13): 1615—22. PMID24821648. doi:10.1002/mds.25898.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Understanding Parkinson's”. Parkinson's Foundation (на језику: енглески). Приступљено 12. 8. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Barranco Quintana JL, Allam MF, Del Castillo AS, Navajas RF (фебруар 2009). „Parkinson's disease and tea: a quantitative review”. Journal of the American College of Nutrition. 28 (1): 1—6. PMID19571153. S2CID26605333. doi:10.1080/07315724.2009.10719754.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Barichella M, Cereda E, Pezzoli G (октобар 2009). „Major nutritional issues in the management of Parkinson's disease”. Movement Disorders. 24 (13): 1881—92. PMID19691125. S2CID23528416. doi:10.1002/mds.22705. hdl:2434/67795.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Lees AJ (септембар 2007). „Unresolved issues relating to the shaking palsy on the celebration of James Parkinson's 250th birthday”. Movement Disorders. 22 Suppl 17 (Suppl 17): S327—34. PMID18175393. S2CID9471754. doi:10.1002/mds.21684.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Davis P (3. 5. 2007). „Michael J. Fox”. The TIME 100. Time. Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Macur, Juliet (26. 3. 2008). „For the Phinney Family, a Dream and a Challenge”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2013. „About 1.5 million Americans have received a diagnosis of Parkinson's disease, but only 5 to 10 percent learn of it before age 40, according to the National Parkinson Foundation. Davis Phinney was among the few.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)