П-12 је развијен на основу старијег радара П-10, представљен је 1954. године, а уведен у службу 1956. године. Од 1958. до 1970. године почела је серијска производња и модернизованих варијанти П-12М, П-12МП и П-12НП.[1]
Карактеристике
Фрекфенција: 150 - 170 MHz
Вршна снага: 180 kW
Домет по даљини: 200 km
Домет по висини: 25 km
Модернизација у Србији
Модернизовани П-12, који је развио ВТИ[2][3], састоји се од:
Предајног система (ремонтован)
Антенског система (ремонтован)
Дигиталног пријемника ВВФ ДП/П-12
Дигиталнoг радарскoг показивача ДиРП
Екстрактора радарских података
Софтверског модула за аутоматско праћење покретних циљева Трекер
Контролера за даљинско управљање и надзор радара ДУН
Система за добијање података о положају антене радара,
Телекомуникационог подсистема
Система за напајање електричном енергијом и осветљење
дигиталну обраду радарског сигнала у врло осетљивом дигиталном радарском пријемнику
праћење покретних циљева
комуникацију и пренос података ка осталим корисницима у ПВО систему
комфоран рад послуге на радној конзоли у кабини
даљинско управљање свим функцијама радара
приказивање података на монитору високе резолуције са разноврсним управљачким прозорима ради оствариваwа радних функција.
Техничка спецификација радара П-12M:
Фреквенцијски опсег:150-170 MHz
Периода/фреквенција понављања импулса: променљива
Трајање импулса: 6 микросекунди
Вршна снага: 160 до 250 kW
Средња снага: до 540 W
Домет: 350 km
Резолуција по даљини: ≤ 1000 m
Ширина дијаграма зрачења по азимуту: 8
Занимљивости
П-12 је први совјетски радар који је извезен у иностранство. [4]
Током 1969. године, израелски падобранци су заузели египатски радарски положај, расклопили и хеликоптерима у Израел пребацили један радарски систем П-12.[5]
