Офталмични живац (лат.nervus ophthalmicus) је једна од три завршне гране тригеминалног нерва. Он учествује у инервацији коже чела и горњег очног капка, слузокоже предњег и горњег дела носне дупље, вежњаче, фиброзног и судовног омотача ока и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка цилијарном ганглиону у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна.[1][2]
Сузни живац (лат.nervus lacrimalis) је најтања завршна грана офталмикуса. Од горње орбиталне пукотине, он се пружа упоље и унапред испод крова очне дупље и одлази до сузне жлезде. На том путу живац се дели, а његове завршне гранчице се завршавају у жлезди и горњем очном капку. Осим тога, иза жлезде сузни живац даје тзв. спојничну грану са јабучним живцем, преко које у жлезду долазе парасимпатичка нерва влакна из фацијалног нерва.
Чеони живац
Чеони живац је највећа по калибру завршна грана офталмичног нерва. Он се пружа право унапред, испод крова очне дупље и изнад мишића подизача горњег очног капка. Око 4-5 mm иза горње ивице очне дупље, живац се дели на супраорбитални и супратрохлеарни живац.
Назоцилијарни живац
Назоцилијарни живац се пружа од горње орбиталне пукотине косо унутра и унапред, дајући при томе своје бочне гране (спојничну грану са цилијарним ганглионом, дуге цилијарне живце и задњи етмоидни живац), и доспева до предњег етмоидног отвора где се дели у две завршне гране (предњи етмоидни и инфратрохлеарни живац).
Извори
^Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN978-86-387-0604-4.
^Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
