Острва Глориозо

Острва Глориозо
Îles Glorieuses  (француски)
Пешчана плажа на Великом Глориозу
Острва Глориозо на карти Индијског океана
Острва Глориозо
Острва Глориозо
Географија
ЛокацијаИндијски океан
Координате11° 33′ 20″ Ј; 47° 20′ 33″ И / 11.555506° Ј; 47.342620° И / -11.555506; 47.342620 11° 33′ 20″ Ј; 47° 20′ 33″ И / 11.555506° Ј; 47.342620° И / -11.555506; 47.342620
АрхипелагРасејана острва
Површина7 km2
Обала35,2 km
Највиши врх12 m
Администрација
Демографија
Становништво11
Густина ст.1,57 стан./km2

Острва Глориозо[1] или Глориозо острва (фр. Îles Glorieuses), званично Архипелаг Глориозо (фр. Archipel des Glorieuses), архипелаг је површине 7 km² и укупне површине (са лагуном) 35,2 km² смештен у Индијском океану, северо-западно од Мадагаскара. Архипелаг је од 21. фебруара 2007. године постао део француског административног региона Француске јужне и антарктичке земље (фр. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF)[2][3] и спада у групу расејаних острва у Индијском океану. На архипелаг полажу суверенитет и суседне острвске државе Мадагаскар и Сејшели.[4]

Историја

Острва су именована и насељена 1880. године када је Француз Хиполит Калто основао плантажу кокоса на острву Велики Глориозо. Од 1892. године званично постају француски посед а 1895. године постаје департман Мајота. Од 1914. до 1958. године концесија за искоришћавање ресурса на острвима додељена су сејшелским фирмама.

Географија

Острва Глориозо се састоје из два густом шумом обрасла корална острва Велики Глориозо (3 km величине) и Лис (отприлике 600 квадратних метара ширине). Архипелаг се састоји и од 8 стеновитих острва, а то су: Острво Епавес, Бродоломна стена, Јужна стена, Зелена стена, Острво ракова и три стене без имена. Сва острва заједно су део коралног гребена и лагуне.

На острвима се налази гарнизон од 11 француских војника, као и радио и метеоролошка станица. Острва поседују неасфалтирану авионску писту и бродску луку.

Острва су резерват природе и важни су за размножавање морских птица и корњача.

Клима

Клима је тропска а терен низак и раван. Највећа надморска висина на острвима је 12 m. Острва у у потпуности покривена вегетацијом и кокосовим палмама.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Commission nationale de toponymie, conseil national de l'information géographique (2006). „Pays indépendants et capitales du monde” (PDF) (на језику: француски). стр. 10. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2011. г. Приступљено 26. 02. 2016. 
  2. ^ (језик: француски) „Site officiel des Terres australes et antarctiques françaises - Les Glorieuses”. 22. 1. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  3. ^ „CIA The World Factbook - Glorioso Islands”. 21. 2. 2008. 
  4. ^ „Disputes - International”. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 8. 11. 2011. 

Спољашње везе