Остаци касноантичке грађевине у селу Бабина Лука, на територији града Ваљева представљају непокретно културно добро као споменик културе. Период настанка овог локалитета се процењује на касноантички, односно ранохришћански.
Опис културног добра
Касноантичка грађевина је величине 22x17 метара и представља вилу рустику са полукружном конхом у табулинуму. Грађевина има пет просторија, чији зидови су, од ломљеног и притесаног камена, исте дебљине, око 60 центиметара. Само у централној просторији и њеном предворју је сачуван малтерни под.
Историјат
Време постојања ове виле је датовано за крај 3. и почетак 4. века, а према налазима новца може се претпоставити да је њено трајање везано до провале Гота осамдесетих година 4. века. Основно занимање њених становника било је производња хране за војнике утврђења.
Истраживачки рад
Године 1989. извршена су обимна археолошка истраживања позноантичке грађевине и цркве брвнаре из 18. века. Судећи према налазима новца може се претпоставити да је ова вила запустела и разрушена са провалом Гота у осмој деценији 4. века. Основно занимање њених становника било је производња хране за посаде војних утврђења.[1]
Локација
Локалитет Црквина у селу Бабина Лука налази се 14 км северно од Ваљева, у долини речице Рабас, на југоисточним падинама влашићког побрђа, благо заталасаних и испресецаних бројним јаругама и потоцима.
Значај
Одлука о утврђивању археолошког локалитета под називом Остаци касноантичке грађевине у Бабиној Луци, Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС Одлука Скупштина општине Ваљево број 633-12/90-08, „Службени гласник О Ваљево“ број 20/90[2]
Територијално надлежан завод за археолошки локалитет Остаци касноантичке грађевине у Бабиној Луци је Завод за заштиту споменика културе Ваљево.
Број у централном регистру је СК 960 од 10.6.1992. године а СК 1 у ригистру надлежног Завода је 25.3.1992. године.
Види још
Извори
Литература
Спољашње везе
