Орао

За друге употребе, погледајте Орао (вишезначна одредница).

Орао
Са лева на десно: Сури орао (Aquila chrysaetos), смеђи змијски орао (Circaetus cinereus), црни орао самотњак (Buteogallus solitarius), црни орао (Ictinaetus malaiensis) и афрички рибљи орао (Haliaeetus vocifer).
Орао белорепан
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Поткласа:
Carinatae
Инфракласа:
Neornithes
Ред:
Accipitriformes
Породица:
Accipitridae
Потпородице и родови
  • Aquilinae
    • Spizaetus
    • Nisaetus
    • Lophaetus
    • Stephanoaetus
    • Polemaetus
    • Hieraaetus
    • Lophotriorchis
    • Aquila
    • Clanga
    • Ictinaetus
    • Harpagornis †
  • Haliaeetinae
    • Haliaeetus
    • Ichthyophaga
  • Circaetinae
    • Terathopius
    • Circaetus
    • Spilornis
    • Pithecophaga
  • Harpiinae
    • Morphnus
    • Harpia
    • Harpyopsis

Орао је назив неколико родова птица грабљивица из реда Accipitriformes, као и свих врста из ових родова. Сви родови орлова таксономски спадају у потпородице орлови (Aquilinae), морски орлови рибари (Haliaeetinae), орлови змијари (Circaetinae) и орлови харпије (Harpiinae), које припадају породици јастребова (Accipitridae). Гнезде се на високим стаблима и неприступачним планинским литицама. Углавном се хране мањим сисарима, птицама, рибама, а понекад и животињским лешинама.

Већина од око 60 врста орлова насељава Евроазију и Африку.[1] Само неколико врста насељава друге континенте Северну и Јужну Америку и Аустралију.

Опис

Орлови су велике, снажно грађене птице грабљивице, тешке главе и кљуна. Чак и најмањи орлови, као што је орао чизмаш (Aquila pennata), који је по величини упоредив са обичним мишаром (Buteo buteo) или црвенорепим јастребом (B. jamaicensis), имају релативно дужа и равномерније широка крила и више директан, бржи лет – упркос смањеној величини аеродинамичког перја. Већина орлова је већа од било које друге грабљивице осим неких лешинара. Најмања врста орла је јужноникобарски змијски орао (Spilornis klossi), са 450 g (1 lb) и 40 cm (16 in). Највеће врсте су разматране у наставку. Као и све птице грабљивице, орлови имају веома велике кукасте кљунове за кидање меса са плена, снажне, мишићаве ноге и моћне канџе. Кљун је обично тежи од кљуна већине других птица грабљивица. Орлове очи су изузетно моћне. Процењује се да бојни орао, чије су очи више од два пута веће од људских, има оштрину вида до 8 пута већу од људске. Ова оштрина омогућава орловима да уоче потенцијални плен са веома велике удаљености.[2] Овај оштар вид првенствено се приписује њиховим изузетно великим зеницама које обезбеђују минималну дифракцију (расипање) долазне светлости. Женке свих познатих врста орлова су веће од мужјака.[3][4]

Орлови обично граде своја гнезда, названа ирис, на високим дрвећем или на високим литицама. Многе врсте полажу два јајета, али старије, веће пиле често убија свог млађег брата или сестру када се излеже. Родитељи не предузимају ништа да зауставе убиство.[5][6] Каже се да орлови лете изнад облака, али то није тачно. Орлови лете током олуја и једре потпомогнути притиском ветра. Ово штеди енергију птице. Због величине и моћи многих врста орлова, они су рангирани на врху ланца исхране као врхунски грабежљивци у свету птица. Врста плена варира у зависности од рода. Орлови Haliaeetus и Ichthyophaga преферирају да хватају рибу, иако врсте из првог рода често хватају разне животиње, посебно друге водене птице, и моћни су клептопаразити других птица. Змијски орлови из родова Circaetus, Terathopius, и Spilornis углавном лове широк распон различитих змија које се налазе у тропима Африке и Азије. Орлови из рода Aquila често су највеће птице грабљивице у отвореним стаништима, узимајући готово све кичмењаке средње величине које могу уловити. Тамо где су орлови рода Aquila одсутни, други орлови, као што је бутеонински црнопрси орао из Јужне Америке, могу заузети позицију највећег грабљивица на отвореним подручјима. Многи други орлови, укључујући род Spizaetus богат врстама, живе претежно у шумама. Ови орлови често циљају различите сисаре и птице које живе на дрвету или на земљи, који често не слутећи упадају у заседу у тако густом, чворноватом окружењу. Технике лова се разликују међу врстама и родовима, при чему су неки појединачни орлови користили прилично различите технике засноване на њиховом окружењу и плену у било ком тренутку. Већина орлова зграби плен без слетања и полети са њим, тако да се плен може однети до легла и растргнути.[7]

Белоглави орао је познат по томе што је летео са највећим теретом за који је верификовано да га носи било која летећа птица, пошто је један орао летео са ланетом црнорепог јелена од 6,8 kg (15 lb).[8] Међутим, мали број орлова може циљати плен знатно тежи од њих самих; такав плен је претежак да би се могло са њим летети, те се или поједе на месту убијања или у комадима однесе назад у гнездо. Златни и крунски орао могу да убију копитаре тежине до 30 kg (66 lb), а забележено је да је бојни орао чак усмртио дујкера тешког 37 kg (82 lb), 7–8 пута тежег од орла.[7][9] Аутори публикација о птицама Дејвид Ален Сибли, Пит Дан и Клеј Сатон овако су описали разлику у понашању између орлова ловаца и других птица грабљивица (у овом случају ћелавог и сурог орла у поређењу са другим грабљивицама у Северној Америци):[10]

Они имају најмање једну јединствену карактеристику. Примећено је да се већина птица грабљивица осврће преко рамена пре него што ударе плен (или убрзо након тога); предација је ипак мач са две оштрице. Сматра се да сви јастребови имају ову навику, од најмање ветрушке до највећег феругинуса - али не и орлови.

Међу орловима су неке од највећих птица грабљивица: само су кондори и неки лешинари Старог света значајно већи. Редовно се расправља о томе која је највећа врста орла. Они се могу се мерити на различите начине у укупној дужини, маси тела или распону крила. Различите потребе за животним стилом различитих орлова резултирају променљивим мерењима од врсте до врсте. На пример, многи орлови који живе у шуми, укључујући веома великог орла харпију, имају релативно кратак распон крила, што је карактеристика неопходна да би могли да маневришу брзим, кратким налетима кроз густо пошумљена станишта.[7] Орлови из рода Aquila, који се налазе скоро искључиво на отвореном, познати су по својој способности да лебде и имају релативно дуга крила за своју величину.[7]

Ове листе првих пет орлова су засноване на тежини, дужини и распону крила. Осим ако није другачије назначено референцом, наведене вредности су медијана за свако мерење у водичу Птице грабљивице света[11] у којем су наведена само мерења која су аутори могли лично да верификује.[7]

Ранг Уобичајено име Научно име Телесна тежина
1 Белоплећи бјелорепан Haliaeetus pelagicus 6,7 kg (14 3⁄4 lb)
2 Филипински орао Pithecophaga jefferyi 6,35 kg (14 lb)
3 Харпија Harpia harpyja 5,95 kg (13 lb)
4 Белорепан Haliaeetus albicilla 4,8 kg (10 1⁄2 lb)[12]
5 Бојни орао Polemaetus bellicosus 4,6 kg (10 1⁄4 lb)[12]
Ранг Уобичајено име Научно име Укупна дужина
1 Филипински орао Pithecophaga jefferyi 100 cm (3 ft 3 in)[13]
2 Харпија Harpia harpyja 98,5 cm (3 ft 3 in)
3 Репати орао Aquila audax 95,5 cm (3 ft 2 in)
4 Белоплећи бјелорепан Haliaeetus pelagicus 95 cm (3 ft 1 in)
5 Крунски орао Stephanoaetus coronatus 87,5 cm (2 ft 10 in)
Ранг Уобичајено име Научно име Средњи распон крила
1 Белорепан Haliaeetus albicilla 218,5 cm (7 ft 2 in)
2 Белоплећи бјелорепан Haliaeetus pelagicus 212,5 cm (7 ft 0 in)
3 Репати орао Aquila audax 210 cm (6 ft 11 in)[14][15]
4 Сури орао Aquila chrysaetos 207 cm (6 ft 9 in)
5 Бојни орао Polemaetus bellicosus 206,5 cm (6 ft 9 in)

Хабитат

Орлови су генерално распрострањени у свим типовима станишта и скоро свим деловима света. Ове птице се могу наћи у северној тундри до тропских кишних шума и пустиња. У Северној Америци, ћелави орао и златни орао су веома чести.

Осталих девет врста су ендемске за Централну и Јужну Америку. Птице имају високо концентрисану популацију у Африци и источној хемисфери. Неколико острва у Индијском и Тихом океану такође су богата и имају различите врсте орлова.[16]

Групе

Орлови се често неформално деле у четири групе.[а][18]

Змијски орлови су смештени у потпородицу Circaetinae. Рибарски орлови, чизмашки орлови и харпије традиционално су сврстани у потпородицу Buteoninae заједно са јастребовима (бутеонинским јастребовима) и ејама. Неки аутори третирају ове групе као племена Buteoninae; Лернер & Миндел[19] су предложили одвајање група орлова у сопствене потфамилије Accipitridae.

Напомене

  1. ^ "There are four major groups of eagles: fish eagles, booted eagles, snake eagles and giant forest eagles."[17]

Извори

  1. ^ del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). (1994). "Handbook of the Birds of the World", Volume 2: "New World Vultures to Guineafowl."
  2. ^ Shlaer, Robert (1972). „An Eagle's Eye: Quality of the Retinal Image” (PDF). Science. 176 (4037): 920—922. Bibcode:1972Sci...176..920S. PMID 5033635. S2CID 8034443. doi:10.1126/science.176.4037.920. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2012. г. Приступљено 16. 4. 2012. 
  3. ^ Leclerc, Georges; Louis, Comte de Buffon (2010). The Natural History of Birds: From the French of the Count de Buffon; Illustrated with Engravings, and a Preface, Notes, and Additions, by the Translator. Cambridge University Press. стр. 60—. ISBN 978-1-108-02298-9. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. 
  4. ^ Grambo, Rebecca L. (2003). Eagles. Voyageur Press. ISBN 978-0-89658-363-4. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. 
  5. ^ Grambo, Rebecca L (2003). Eagles. Voyageur Press. стр. 32. ISBN 978-0-89658-363-4. 
  6. ^ Stinson, Christopher H (1979). „On the Selective Advantage of Fratricide in Raptors”. Evolution. 33 (4): 1219—1225. JSTOR 2407480. PMID 28563923. doi:10.2307/2407480. 
  7. ^ а б в г д Ferguson-Lees, J.; Christie, D. (2001). Raptors of the World. London: Christopher Helm. ISBN 0-7136-8026-1. 
  8. ^ „Amazing Bird Records”. Trails.com. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2012. 
  9. ^ Watson, Jeff (2011). The Golden Eagle (Second изд.). ISBN 978-0-30017-019-1. 
  10. ^ Sutton, C.; Dunne, P.; Sibley, D. (1989). Hawks in Flight: The Flight Identification of North American Migrant RaptorsНеопходна слободна регистрација. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-3955-1022-8. 
  11. ^ Ferguson-Lees, et al.)
  12. ^ а б del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). Handbook of the Birds of the World. 3. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 84-87334-20-2. 
  13. ^ Gamauf, A.; Preleuthner, M.; Winkler, H. (1998). „Philippine Birds of Prey: Interrelations among habitat, morphology and behavior” (PDF). The Auk. 115 (3): 713—726. JSTOR 4089419. doi:10.2307/4089419. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 8. 2014. г. 
  14. ^ Morgan, A.M. „The spread and weight of the Wedge-tailed Eagle” (PDF). South Australian Ornithologist. 11: 156—157. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 4. 2013. г. 
  15. ^ Wood, Gerald (1983). The Guinness Book of Animal Facts and Feats. ISBN 978-0-85112-235-9. 
  16. ^ „Eagle: Description, Pictures, & Fun Facts I TheBirdPedia” (на језику: енглески). 2021-12-25. Приступљено 2022-02-07. 
  17. ^ Stalcup, Carolyn. „All About Eagles”. The American Eagle Foundation. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2014. 
  18. ^ Rutledge, Hope. „Eagles of the World”. American Bald Eagle Information. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014.  from Grambo, Rebecca L. (1999). EaglesНеопходна слободна регистрација. Voyageur Press, Inc. ISBN 9780896583634. 
  19. ^ Lerner, H. R. L.; Mindell, D. P. (2005). „Phylogeny of eagles, Old World vultures, and other Accipitridae based on nuclear and mitochondrial DNA”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 37 (2): 327—346. PMID 15925523. doi:10.1016/j.ympev.2005.04.010. 

Литература

  • del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). (1994). "Handbook of the Birds of the World," Volume 2: "New World Vultures to Guineafowl." Lynx Edicions. ISBN 84-87334-15-6

Спољашње везе