Близу села Заплужја се виде остаци старих цигала за којесу житељи тврдили да је ту била велика црква. О њој нема помена у Душановој хрисовуљи. У селу Бљач су три махале. У Поповој махали (Махала прифтај) су се и тада видјели остаци мале (сеоске) порушене цркве. Опољци су му сами потврдили да нису старосједиоци. Једни су доселили из Подримља (нпр. мјештани села Зрце и Заплужја), други из Љуме и Тетовског округа. Зато нису сачували називе ни потока ни гора планине Шаре, за разлику од житеља Средачке жупе. О опољском властелину Мехмед Кукли-бегу су сачуване најмрачније приче. Његов дворац је срушио 1793. Махмуд-паша Бушатлија. Надимак Кукли је добио по селу Кукли[1] поред којег је себи саградио дворац, на десет инута хода од села Бродосана. Житељи су Јастребову говорили да је он родом из Мале Азије а да је те посједе добио од султана због покоравања Тетова и Призрена. Његове двије џамије у Призрену и селу Бродосан служе као његов увјерљиви споменик. Муслимани га убрајају у свеце. Његов посљедњи потомак, Малић-бег, је убијен на ријеци Морачи у рату против Црне Горе. Опољци, поред муслиманских празника, нису се одрекли да празнују дан Светог Ђорђа (Хурелес), Светог Димитрија (Касим) и Светог Николе 9. маја и то по православном, а не римокатоличком календару. Опољци су причали Јастребову да су до прије 30 година палили бадњаке (палибожић). По њему нема сумње да су се Опољци потурчили у вријеме Кукли-бега почетком 16. вијека. Потурчивши се, промијенили су и језик. Арнаућењу Опољаца умногоме су помогли колонисти Арнаути који су у вријеме Кукли-бега заузели мјеста хришћана који су бјежали од зулума. Хришћани који су остали су поред вјере промијенили и језик.[2]
.svg){kind=small}