Оман (биљка)

Telekia speciosa
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Asterales
Породица:
Asteraceae
Род:
Telekia
Биномно име
Telekia speciosa
(Schreb.) Baumg.
Синоними

Buphthalmum cordifolium Waldst. & Kit.
Buphthalmum speciosum Schreb.
Inula caucasica Pers.
Inula macrophylla M. B.
Telekia cordifolia DC.

Оман (волујско око, жути колоточ, огњица, велики волујак; лат. Telekia speciosa) је биљка из породице главочика (Asteraceae).

Порекло имена

  • име рода по мађарском ботаничару и мецени S. Teleki-ју, који је живео у 19. веку;
  • име врсте од латинског speciosus, што значи „наочит”, „леп”, угледан због лепоте саме биљке.

Опис биљке

Стабло је округло, вунасто длакаво, веома снажно и грана се у горњем делу. Доњи, средњи и горњи листови разликују се међусобно по облику и лисној дршци. Доњи су широко троугласти или јајасти са дучачким дршкама. Средњи су на краткој дршци, јајасти и назубљени по ободу, док су горњи листови издужено јајасти или у облику ромба са шиљатим врхом и седећи су (немају дршку). Цветови су груписани у крупне главичасте цвасти широке 6—7 cm, док су оне сакупљене у гроње. По ободу главице налазе се једнополни, женски, језичасти цветови. У центру су цевасти двополни (хемафродитни) цветови. Плод је ахенијум дугачак око 6 mm са назубљеним ободом при врху.

Станиште и распрострањеност

Расте на планинама у појасу букових и јелових шума, уз потоке и изворе у брдско-планинаском региону, на старим крчевинама шума и у крашким вртачама. Распрострањена је у јужним и источним Карпатима, Источним Алпима, Балканском полуострву, Малој Азији и на Кавказу.

Лековито дејство и употреба

Корен, мириса на камфор, се користи за одстрањивање слободних радикала из организма. У народној медицини оманом се лечи бронхитис, плућне болести, прехлада и ишијас.

Галерија

  • Цваст главица
    Цваст главица
  • Горњи део биљке са осушеним цвастима
    Горњи део биљке са осушеним цвастима

Литература

  • Вуксановић, Снежана: Љековите биљке и шумски плодови, Натура, Колашин, 2007.
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ИП Свјетлост, Сарајево, 1990.

Спољашње везе