Окривљавање жртве се дешава када се жртва кривичног дела или било које противправне радње сматра потпуно или делимично кривом за штету која ју је задесила.[1] Постоје историјске и актуелне предрасуде према жртвама насиља у породици и сексуалних злочина, као што је већа тенденција да се окриве жртве силовања него жртве пљачке ако су се жртве и починиоци познавали пре извршења кривичног дела.[2]
Историја
Иако је Рајан популаризовао ову фразу, други научници су идентификовали феномен окривљавања жртава.[3]Теодор В. Адорно је, 1947. године, дефинисао оно што ће се касније назвати 'окривљавањем жртве' као 'једну од најзлокобнијих карактеристика фашистичког карактера'.[4][5]
Секундарна виктимизација жртава сексуалног и другог насиља
Секундарна виктимизација је ретрауматизација жртве кроз одговоре појединаца и институција. Типови секундарне виктимизације укључују окривљавање жртве, неверовање у причу жртве, минимизирање озбиљности напада и неодговарајући третман након напада од стране медицинског особља или других организација.[6] Секундарна виктимизација је посебно честа у случајевима познанствa, војничких сексуалних траума, као и силовања малолетнице.[тражи се извор]
^Campbell, R.; Raja, S. (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence”. Violence and Victims. 14 (3): 261—275. PMID10606433. S2CID32496184. doi:10.1891/0886-6708.14.3.261.
Kent, George (2003). „Blaming the Victim, Globally”. UN Chronicle Online. United Nations Department of Public Information. XL (3). Архивирано из оригинала 24. 12. 2003. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Durham, Meenakshi G. (фебруар 2013). „'Vicious assault shakes Texas town': the politics of gender violence in The New York Times' coverage of a schoolgirl's gang rape”. Journalism Studies. 14 (1): 1—12. S2CID141709189. doi:10.1080/1461670X.2012.657907.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Janoffbulman, R (1985). „Cognitive biases in blaming the victim”. Journal of Experimental Social Psychology. 21 (2): 161—177. doi:10.1016/0022-1031(85)90013-7.
Maes, JüRgen (1994). „Blaming the victim: Belief in control or belief in justice?”. Social Justice Research. 7: 69—90. S2CID144089886. doi:10.1007/BF02333823.
McCaul, Kevin D.; Veltum, Lois G.; Boyechko, Vivian; Crawford, Jacqueline J. (1990). „Understanding Attributions of Victim Blame for Rape: Sex, Violence, and Foreseeability”. Journal of Applied Social Psychology. 20: 1—26. doi:10.1111/j.1559-1816.1990.tb00375.x.