PROFILPELAJAR.COM

Окривљавање жртве се дешава када се жртва кривичног дела или било које противправне радње сматра потпуно или делимично кривом за штету која ју је задесила.^[1] Постоје историјске и актуелне предрасуде према жртвама насиља у породици и сексуалних злочина, као што је већа тенденција да се окриве жртве силовања него жртве пљачке ако су се жртве и починиоци познавали пре извршења кривичног дела.^[2]

Историја

Иако је Рајан популаризовао ову фразу, други научници су идентификовали феномен окривљавања жртава.^[3] Теодор В. Адорно је, 1947. године, дефинисао оно што ће се касније назвати 'окривљавањем жртве' као 'једну од најзлокобнијих карактеристика фашистичког карактера'.^[4]^[5]

Секундарна виктимизација жртава сексуалног и другог насиља

Секундарна виктимизација је ретрауматизација жртве кроз одговоре појединаца и институција. Типови секундарне виктимизације укључују окривљавање жртве, неверовање у причу жртве, минимизирање озбиљности напада и неодговарајући третман након напада од стране медицинског особља или других организација.^[6] Секундарна виктимизација је посебно честа у случајевима познанствa, војничких сексуалних траума, као и силовања малолетнице.^{[тражи се извор]}

Види још

Референце

^ „Victim Blaming” (PDF). Canadian Resource Centre for Victims of Crime. Приступљено 2018-08-31.
^ Bieneck, Steffen; Krahé, Barbara (јун 2011). „Blaming the Victim and Exonerating the Perpetrator in Cases of Rape and Robbery: Is There a Double Standard?” (PDF). Journal of Interpersonal Violence. 26 (9): 1785—1797. PMID 20587449. S2CID 206561769. doi:10.1177/0886260510372945.
^ Robinson 2002, стр. 141.
^ Adorno, T. W. (1947). „Wagner, Nietzsche and Hitler”. The Kenyon Review. 9 (1): 155—162. JSTOR 4332830.
^ Harding, James Martin (1997). Adorno and 'A Writing of the Ruins': Essays on Modern Aesthetics and Anglo-American Literature and Culture. SUNY Press. стр. 143. ISBN 978-0-7914-3270-9.
^ Campbell, R.; Raja, S. (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence”. Violence and Victims. 14 (3): 261—275. PMID 10606433. S2CID 32496184. doi:10.1891/0886-6708.14.3.261.

Литература

Cole, Alyson Manda (2007). The Cult of True Victimhood: From the War on Welfare to the War on Terror. Stanford University Press. ISBN 9780804754613.
Downs, Donald Alexander (1998). More Than Victims: Battered Women, the Syndrome Society, and the Law. University of Chicago Press. ISBN 9780226161600.
Kent, George (2003). „Blaming the Victim, Globally”. UN Chronicle Online. United Nations Department of Public Information. XL (3). Архивирано из оригинала 24. 12. 2003. г.
Katsiaficas, George N.; Kirkpatrick, Robert George; Emery, Mary Lou (1987). Introduction to Critical Sociology. Ardent Media. ISBN 9780829015959.
Robinson, Daniel N. (2002). Praise and Blame: Moral Realism and Its Applications. Princeton University Press. ISBN 978-1400825318. JSTOR j.ctt7s3sm.

Додатна литература

Durham, Meenakshi G. (фебруар 2013). „'Vicious assault shakes Texas town': the politics of gender violence in The New York Times' coverage of a schoolgirl's gang rape”. Journalism Studies. 14 (1): 1—12. S2CID 141709189. doi:10.1080/1461670X.2012.657907.
Janoffbulman, R (1985). „Cognitive biases in blaming the victim”. Journal of Experimental Social Psychology. 21 (2): 161—177. doi:10.1016/0022-1031(85)90013-7.
Maes, JüRgen (1994). „Blaming the victim: Belief in control or belief in justice?”. Social Justice Research. 7: 69—90. S2CID 144089886. doi:10.1007/BF02333823.
McCaul, Kevin D.; Veltum, Lois G.; Boyechko, Vivian; Crawford, Jacqueline J. (1990). „Understanding Attributions of Victim Blame for Rape: Sex, Violence, and Foreseeability”. Journal of Applied Social Psychology. 20: 1—26. doi:10.1111/j.1559-1816.1990.tb00375.x.
Summers, Gertrude; Feldman, Nina S. (1984). „Blaming the Victim Versus Blaming the Perpetrator: An Attributional Analysis of Spouse Abuse”. Journal of Social and Clinical Psychology. 2 (4): 339—47. doi:10.1521/jscp.1984.2.4.339.

Спољашње везе

Information on victim blaming at the Sexual Assault Centre of Edmonton (SACE)
Information on victim blaming at the Canadian Resource Centre for Victims of Crime
Victim Blame and Sexual Assault
„Dr Jessica Taylor (PhD, FRSA) explains the reason why women are blamed for everything”.

[1] „Victim Blaming” (PDF). Canadian Resource Centre for Victims of Crime. Приступљено 2018-08-31.

[2] Bieneck, Steffen; Krahé, Barbara (јун 2011). „Blaming the Victim and Exonerating the Perpetrator in Cases of Rape and Robbery: Is There a Double Standard?” (PDF). Journal of Interpersonal Violence. 26 (9): 1785—1797. PMID 20587449. S2CID 206561769. doi:10.1177/0886260510372945.

[FOOTNOTERobinson2002141-3] Robinson 2002, стр. 141.

[Adorno1947-4] Adorno, T. W. (1947). „Wagner, Nietzsche and Hitler”. The Kenyon Review. 9 (1): 155—162. JSTOR 4332830.

[5] Harding, James Martin (1997). Adorno and 'A Writing of the Ruins': Essays on Modern Aesthetics and Anglo-American Literature and Culture. SUNY Press. стр. 143. ISBN 978-0-7914-3270-9.

[6] Campbell, R.; Raja, S. (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence”. Violence and Victims. 14 (3): 261—275. PMID 10606433. S2CID 32496184. doi:10.1891/0886-6708.14.3.261.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]