PROFILPELAJAR.COM

Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.

Концепт одрживог развоја био је и остаје подложан критици, укључујући и питање шта треба одржати у одрживом развоју. Тврди се да не постоји одрживо коришћење необновљивог ресурса, јер ће свака позитивна стопа експлоатације на крају довести до исцрпљивања земаљских коначних залиха;^[1]^‍:13 та перспектива чини индустријску револуцију у целини неодрживом.^[2]^‍:20f^[3]^‍:61–67^[4]^‍:22f Такође се тврди да је значење концепта опортунистички развучено од „управљања конзервацијом” до „економског развоја”, и да Брундтландов извештај није промовисао ништа осим пословања као уобичајене стратегије за светски развој, са двосмисленим и небитним концептом приложеним као слоганом за односе с јавношћу.^[5]^‍:48–54^[6]^‍:94–99

Дефиниције одрживог развоја

Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.

Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у свом извештају под називом Наша заједничка будућност. Дефиниција гласи:

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.^[7]

Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.

Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота.^[8]

Димензије одрживог развоја

Уобичајено је становиште да се концепт одрживог развоја може разложити у три основне димензије: еколошка, економска и социјална одрживост. Постоје предлози да се култура уврсти као четврта димензија одрживости.^[9] Према другим изворима, четврта димензија је институционална,^[10] при чему се има у виду принцип доброг управљања.

Циљеви одрживог развоја

Циљеви одрживог развоја познати су још као глобални циљеви. То је универзални позив на деловање да се искорени сиромаштво, заштити животна средина и обезбеди мир и просперитет за све.^[11]

Референце

^ Turner, R. Kerry (1988). „Sustainability, Resource Conservation and Pollution Control: An Overview”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Management. London: Belhaven Press.
^ Georgescu-Roegen, Nicholas (1971). The Entropy Law and the Economic Process (Full book accessible at Scribd). Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674257801.
^ Rifkin, Jeremy (1980). Entropy: A New World View. (PDF). New York: The Viking Press. ISBN 978-0670297177. Архивирано из оригинала (PDF contains only the title and contents pages of the book) 01. 08. 2017. г. Приступљено 12. 07. 2020.
^ Daly, Herman E. (1992). Steady-state economics (2nd изд.). London: Earthscan Publications.
^ O'Riordan, Timothy (1993). „The Politics of Sustainability”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Economics and Management: Principles and Practice. London: Belhaven Press.
^ Perez-Carmona, Alexander (2013). „Growth: A Discussion of the Margins of Economic and Ecological Thought” (Article accessible at SlideShare). Ур.: Meuleman, Louis. Transgovernance. Advancing Sustainability Governance. Heidelberg: Springer. стр. 83—161. ISBN 9783642280085. doi:10.1007/978-3-642-28009-2_3.
^ World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]
^ Центар за демократску транзицију [2]
^ United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
^ United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995
^ „Циљеви одрживог развоја”. УНДП. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2020.

Литература

This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC-BY-SA IGO 3.0 License statement: Rethinking Education: Towards a global common good?, 32–33, UNESCO. UNESCO. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC BY-SA License statement: Issues and trends in education for sustainable development, 276, UNESCO. UNESDOC. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
Ahmed, Faiz (2008). An Examination of the Development Path Taken by Small Island Developing States (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. (pp. 17–26)
Atkinson, G., S. Dietz, and E. Neumayer (2009). Handbook of Sustainable Development. Edward Elgar Publishing, ISBN 1848444729.
Bakari, Mohamed El-Kamel (2013). „Globalization and Sustainable Development: False Twins?”. New Global Studies. 7 (3). doi:10.1515/ngs-2013-021.
Bertelsmann Stiftung, ур. (2013). Winning Strategies for a Sustainable Future. Reinhard Mohn Prize 2013. Verlag Bertelsmann Stiftung, Gütersloh. ISBN 978-3-86793-491-6. Архивирано из оригинала 28. 11. 2014. г. Приступљено 12. 07. 2020.
Beyerlin, Ulrich. Sustainable Development, Max Planck Encyclopedia of Public International Law
Borowy, Iris. Defining Sustainable Development for Our Common Future. A history of the World Commission on Environment and Development (Brundtland Commission), Milton Park: Routledge, 2014.
Cook, Sarah; Esuna Dugarova (2014). „Rethinking Social Development for a Post-2015 World”. Development. 57 (1): 30—35. doi:10.1057/dev.2014.25. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
Danilov-Danil'yan, Victor I., Losev, K.S., Reyf, Igor E. Sustainable Development and the Limitation of Growth: Future Prospects for World Civilization. Transl. Vladimir Tumanov. Ed. Donald Rapp. New York: Springer Praxis Books, 2009. [3] на сајту Гугл књиге
Edwards, A.R., and B. McKibben (2010). Thriving Beyond Sustainability: Pathways to a Resilient Society. New Society Publishers, ISBN 0865716412.
Farah, Paolo Davide; Rossi, Piercarlo (2015). „Energy: Policy, Legal and Social-Economic Issues Under the Dimensions of Sustainability and Security”. World Scientific Reference on Globalisation in Eurasia and the Pacific Rim. SSRN 2695701 .
Hickel, Jason (2019). „The contradiction of the sustainable development goals: Growth versus ecology on a finite planet”. Sustainable Development. 27 (5): 873—884. doi:10.1002/sd.1947.
Huesemann, M.H., and J.A. Huesemann (2011). Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment, Chapter 6, "Sustainability or Collapse?", and Chapter 13, "The Design of Environmentally Sustainable and Socially Appropriate Technologies", New Society Publishers, ISBN 0865717044.
James, Paul; Nadarajah, Yaso; Haive, Karen; Stead, Victoria (2012). Sustainable Communities, Sustainable Development: Other Paths for Papua New Guinea. Honolulu: University of Hawaii Press.
James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. ISBN 978-1-315-76574-7.
Jarzombek, Mark, "Sustainability — Architecture: between Fuzzy Systems and Wicked Problems," Blueprints 21/1 (Winter 2003), pp. 6–9.
Li, Rita Yi Man. „Building Our Sustainable Cities " onsustainability.com”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2011. г. , Building Our Sustainable Cities Illinois, Published by Common Ground Publishing.
Partsvania, V. R. . Profitability of multi-national corporations in the context of sustainable development: Scania business practices. Российский журнал менеджмента. 18 (1): 103—116. 2020. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Raudsepp-Hearne, C; Peterson, GD; Tengö, M; Bennett, EM; Holland, T; Benessaiah, K; MacDonald, GM; Pfeifer, L (2010). „Untangling the Environmentalist's Paradox: Why is Human Well-Being Increasing as Ecosystem Services Degrade?”. BioScience. 60 (8): 576—589. doi:10.1525/bio.2010.60.8.4.
Rogers, P., K.F. Jalal, and J.A. Boyd (2007). An Introduction to Sustainable Development. Routledge, ISBN 1844075214.
Sianipar, C. P. M., Dowaki, K., Yudoko, G., & Adhiutama, A. . Seven Pillars of Survivability: Appropriate Technology with a Human Face. European Journal of Sustainable Development (ECSDEV). 2 (4): 1–18. ISSN 2239-5938.
Tausch, Arno (2012). Globalization, the Human Condition, and Sustainable Development in the Twenty-first Century: Cross-national Perspectives and European Implications. With Almas Heshmati and a Foreword by Ulrich Brand (1st изд.). Anthem Press, London. ISBN 9780857284105.
Van der Straaten, J., and J.C van den Bergh (1994). Towards Sustainable Development: Concepts, Methods, and Policy. Island Press, ISBN 1559633492.
Wallace, Bill (2005). Becoming part of the solution : the engineer's guide to sustainable development. Washington, DC: American Council of Engineering Companies. ISBN 978-0-910090-37-7.

Спољашње везе

Еколошки програм Уједињених нација
Европска унија и заштита окружења
„Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г.
Global Sustainable Development, an undergraduate degree program offered by the University of Warwick.
„Circles of Sustainability – Practical tools for creating sustainable cities and communities”. Circles of Sustainability – Practical tools for creating sustainable cities and communities. 16. 12. 2013. Приступљено 8. 6. 2017.
Principles of Sustainability, an open course offered by the University of Idaho and Washington State University.
Sustainable Development Knowledge Platform, United Nations platform on sustainable development.
„Sustainable Development Law & Policy”. American University Washington College of Law. 11. 11. 2015. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. Приступљено 8. 6. 2017.
UK Sustainable Development Commission
„Sustainable Development Solutions Network”. Sustainable Development Solutions Network. 20. 4. 2017. Приступљено 8. 6. 2017.
World Bank website on sustainable development.

[kt01-1] Turner, R. Kerry (1988). „Sustainability, Resource Conservation and Pollution Control: An Overview”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Management. London: Belhaven Press.

[ngr01-2] Georgescu-Roegen, Nicholas (1971). The Entropy Law and the Economic Process (Full book accessible at Scribd). Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674257801.

[jr01-3] Rifkin, Jeremy (1980). Entropy: A New World View. (PDF). New York: The Viking Press. ISBN 978-0670297177. Архивирано из оригинала (PDF contains only the title and contents pages of the book) 01. 08. 2017. г. Приступљено 12. 07. 2020.

[hd01-4] Daly, Herman E. (1992). Steady-state economics (2nd изд.). London: Earthscan Publications.

[to01-5] O'Riordan, Timothy (1993). „The Politics of Sustainability”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Economics and Management: Principles and Practice. London: Belhaven Press.

[ap01-6] Perez-Carmona, Alexander (2013). „Growth: A Discussion of the Margins of Economic and Ecological Thought” (Article accessible at SlideShare). Ур.: Meuleman, Louis. Transgovernance. Advancing Sustainability Governance. Heidelberg: Springer. стр. 83—161. ISBN 9783642280085. doi:10.1007/978-3-642-28009-2_3.

[7] World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]

[8] Центар за демократску транзицију [2]

[9] United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".

[10] United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995

[ундп-11] „Циљеви одрживог развоја”. УНДП. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]