Бор је 1948. у Копенхагену радио са Беном Мотелсоном и Џејмсом Рејнвотером на монографији са прегледом тадашњих спознаја о атомској структури. Први свезак, „Кретање појединачних честица”, издан је 1969, а други свезак, „Атомске деформације”, 1975.[3] Рад на том пројекту донео им је 1975. Нобелову награду за физику, прецизније, истраживања како у квантној механици описати нуклеоне који се врте око осцилирајуће ротирајуће капљице.[4]
