ОШ „Ћирило и Методије” једна је од основна школа која се налази у градској општини Звездара.
Опште информације
Почетак рада школе датира од 1927. године са именом „Ћирило и Методије”, које се више пута мењало. Школа је стационирана у улици Учитељска 58 у Учитељском насељу. Налази се на површини од 5500 м2, настава се реализује у 11 учионица разредне наставе од I до IV разреда, укључујући 18 кабинета предметне наставе за старије разреде. Школа ради у две смене и има нешто мање од 1000 ђака распоређених у 36 одељења.[1] Школско двориште је ограђено, а у оквиру њега налазе се спортски терени.[1][2]
Школа је била укључена у многе пројекте Министарства просвете и локалне самоуправе, „Школа без насиља“, Инклузија, „Професионална пракса на прелазу у средњу школу“ и друге.[1]
Историјат
Због урбаног насељавања данашњег Учитељског насеља, постојала је потреба за изградњом школе. Школске 1927/28. године Министарство просвете доноси решење којим се на Врачарском пољу отварају два комбинована одељења четворогодишње основне школе, а настава се изводи у четири у ту сврху изнајмљене приватне куће. То су биле Жицкова кафана у улици Живка Давидовића, кућа у улици Љубе Давидовића 49, кућа у Булевару краља Александра 340, а четврта је била у улици Воје Вељковића 2, у којој је у послератном периоду, све до осамдесетих година, била кафана Дуга, касније названа Орфеј.[3]
Године 1930. започета је изградња нове школске зграде на земљишту које су поклонили Живко и Настасија Давидовић, а која је 4. новембра 1931. године одлуком Министарства просвете добила назив Државна народна школа Ћирило и Методије. Када је Врачарско поље постало београдска општина, 1932. године, уз помоћ ђака и родитеља школа је завршена, а први ученици у њу примљени су током школске 1932/33. године. Године 1936. школа је надограђена са још шест учионица са пратећим просторијама, а две године касније у оквиру школе отворено је забавиште и два помоћна одељења. У том периоду у школи су се учили предмети као што су народни језик, рачун, веронаука, земљопис, историја, познавање природе и практична привредна знања, певање, телесно вежбање, цртање, ручни рад и лепо писање.
На почетку Другог светског рата, школа је имала 22 одељења од првог до четвртог разреда, са два одељења забавишта.[4] Прекид наставе трајао је од априлског бомбардовања Београда до септембарског почетка нове школске године.[4] Као и већина других у Београду, школа је служила као касарна, народна кухиња, болница, а уједно и као школа. Многи ученици школе су погинули, па је у новембру 1944. године школа имала само 16 одељења.[4]
Од 20. маја 1945. године школа је носила назив Основна школа бр. 21. док током школске 1948/49. постаје осмогодишња и мења име у Осмољетка број 5. Данашњи назив, школа је добила током школске 1953/54. године.[4]
Референце
Спољашње везе