Нуклеарна електрана Фућинг

Модел кинеског нуклеарног реактора из 2013. по коме су рађени нуклеарни реактори у НЕ Фућинг

Нуклеарна електрана Фућинг (кинески: 福清核電站, пинјин: Fúqīng Hédiànzhàn) једна је од нуклеарних електрана која ради у југоисточној Кини. Електрана која је у завршној фази изградње, требало би да има 6 блокова. Четири опремљена домаћим реакторима ЦПР-1000 (ПВР) (заснованим на реакторима Арева ) снаге 1000 МВ, и два реактора треће генерације Хуалонг један хлађених водом под притиском.[1][2]

Положај

Нуклеарна електрана Фућинг са шест блокова, налази се на обали Источног кинеског мора у Фућингу у градском округу Фуџо у провинцији Фућиан, на обали залива Ксингуа (兴化湾 енг. Xinghua Bay), на улазу у тајвански теснац покрај Путиана.[3]

Предуслови

Контролна јединица електране

У 13-том петогодишњем плану Кине из 2016. године, наведено је да савке године треба одобрити изградњу шест до осам нуклеарних реактора, како би удео нефосилна примарна енергија у Кини достиго 15% до 2020. и 20% до 2030. (у односу на 9,8% у 2013. години). Циљ акционог плана био је да 62% примарне енергије долази из угља 2020. године, у поређењу са 72,5% колико је енергији долазило у 2007. године. То је постигнуто у 2018. години, углавном супституцијом природним гасом, а не изградњом нових постројења.

У јуну 2015. Кина је Уједињеним нацијама предала свој предвиђени национално утврђени допринос ублажавању и прилагођавању климатских промена за период од 2020. до 2030. године. Овај допринос је укључивао повећање удела нефосилних горива у примарној потрошњи енергије на око 20% и ограничавање емисије угљеника у 2030. години, двоструко више у односу на 2005. годину (након што је 2015. износило 158% од нивоа у 2005. и 182% у 2020. години). Годишњи просечни нови нуклеарни капацитет који су за париод од 2005. до 2020. године били 3,4 GWe/год, за период од 2020. до 2030. године износили би 9,0 GWe/год.

Власништво и трошкови изградње

Електрана је заједничком власништво China National Nuclear Corporation (51%), China Huadian Corp. (39%) und der Fujian Investment & Development Co Ltd. (10%).

Изградња првог блока започела је 21. новембра 2008. године, а највећи део електране је до почетка 2021. године изграђен и ради. Трошкови електране када буде сасвим завршена 2021. биће приближно 100 милијарди јуана (око 14,7 милијарди долара).[2]

Историја

Карта која приказује локације нуклеарних електрана у Кини

Први бетонски блок за изградњу Фућинг 1 постављен је 21. новембра 2008. године, за изградњу Фућинг 2 18. септембра 2009. године (3 месеца пре рока), а за блокове Фућинг 3 и Фућин 4 31. децембра 2010. године, односно 17. новембра 2012. године. Изградња блока 4 требала је започети 2011. године, али је одложена до новембра 2012. године због одлуке Кине да се изврши ревизије свих сигурносних прописа након експлозија у нуклеарној електрани Фукушима у Јапану.

У новембру 2014. године објављено је да блокови Фућинг 5 и Фућинг 6 треба да буду изграђени према дизајну Хуалонг један, у склопу даљег развоја модела реактора ЦПР-1000.[4]

Први бетонски блок за електану Фућинг 5 изливен је 7. маја 2015.[4] Пет година касније, поподне, 4. септембра 2020. године Национална управа за нуклеарну безбедност Кине издала је оперативну дозволу да започне прво пуњење горивом нуклеарне јединице Фућинг 5. Прва ланчана реакција у јединици Фућинг 5 остварена је 21. октобра 2020. године, а мрежна синхронизација је успостављена 27. новембра 2020.[5] Након пробног рада 30. јануара 2021. започела је комерцијална употреба реактора, прве светска премијера нове генерације нуклеарног реактора типа Хуалонг један.[6]

Организација

Организационе јединице НЕ Фућинг

Јединица Тип / Модел Почетак изградње Почетак рада Напомена
Фаза I
Фућинг 1 PWR / CNP-1000 21. новембар 2008 22. новембар 2014 [7]
Фућинг 2 PWR / CNP-1000 17. јун 2009 16. октобар 2015 [8][9]
Фаза II
Фућинг 3 PWR / CNP-1000 31 децембар 2010 24. октобар 2016 [10][11][12]
Фућинг 4 PWR / CNP-1000 17. новембар 2012 17. септембар 2017 [13]
Фућинг 5 PWR / Хуалонг један 7. мај 2015 27. новембар 2020 [4]
Фућинг 6 PWR / Хуалонг један 22. децембар 2015 (2021) [14]

Види још

Извори

  1. ^ „Second Chinese EPR reaches full capacity : New Nuclear - World Nuclear News”. world-nuclear-news.org. Приступљено 2021-02-12. 
  2. ^ а б „China Nuclear Power | Chinese Nuclear Energy - World Nuclear Association”. www.world-nuclear.org. Приступљено 2021-02-12. 
  3. ^ „Construction of Fuqing Nuclear Power Plant commences - People's Daily Online”. en.people.cn. Архивирано из оригинала 15. 03. 2022. г. Приступљено 2021-02-12. 
  4. ^ а б в „Fuqing 5”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 
  5. ^ „World's first Hualong One unit connects to grid : New Nuclear - World Nuclear News”. www.world-nuclear-news.org. Приступљено 2021-02-12. 
  6. ^ „„Хуалонг један” – на челу нуклеарне технологије треће генерације у свету”. Politika Online. Приступљено 2021-02-12. 
  7. ^ „Fuqing 1”. Power Reactor Information System (PRIS). International Atomic Energy Agency (IAEA). 2013-01-19. Приступљено 20. 1. 2013. 
  8. ^ „Nuclear construction launch in China”. World Nuclear News. WNA. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 03. 2012. г. Приступљено 2009-11-13. 
  9. ^ „Fuqing 2”. PRIS. IAEA. 2016-10-24. Приступљено 25. 10. 2016. 
  10. ^ „Nuclear construction builds up”. World Nuclear News. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 01. 04. 2012. г. Приступљено 2011-01-11. 
  11. ^ „Fuqing 3”. PRIS. IAEA. 2016-10-24. Приступљено 25. 10. 2016. 
  12. ^ „China's 37th reactor enters commercial operation”. 2017-09-18. Приступљено 2017-09-25. 
  13. ^ „Fuqing 4”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 
  14. ^ „Fuqing 6”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 

Спољашње везе