Није било узалуд је југословенски филм из 1957. године.[1] Режирао га је Никола Танхофер који је, заједно са Пером Будаком написао и сценарио.[2]
Радња
Млади доктор Јуре враћа се након десет година у родно примочварно место Крње, како би преузео службу од локалног доктора Ђуке Радића који ускоро одлази у пензију. Јурина супруга Вера није задовољна што Јуре преузима службу у тако заосталом крају. Јуре пак осећа потребу да се одужи доктору који је био најбољи пријатељ његовог покојног оца и помагао му након очеве смрти када је студирао у Загребу.
Локални становници више поверења имају у мочварну врачару и надрилекару звану Чарка, мајку злокобног Радака који је наводно погинуо 1945. Због тога Јуре готово и нема пацијената, а његов покушај да вакцинише сеоску дјецу против тифуса завршава фијаском. Јединог наклоњеног човека међу становницима мочварних села Јуре проналази у младом Мији Кладару, а све више се зближава и са 17-годишњом Ђукином ћерком, привлачном и љупком Бојком. Некако у вријеме Јурина доласка, у крају су учестали сумњиви смртни случајеви и су сви утопљеници у мочвари...[2]
Улоге
Остале улоге ▼
Комплетна филмска екипа ▼
Референце
Спољашње везе
