Нерон Јулије Цезар Германик (лат. Nero Iulius Caesar Germanicus, 6-30.) био је римски племић пореклом из Јулијевско-Клаудијевске династије. Био је син војсковође Германика и Агрипине Старије. Његови деда и баба по оцу били су Друз Старији и Антонија Млађа, ћерка тријумвира Марка Антонија и Октавије Млађе, а деда и баба по мајци војсковођа и државник Марко Випсаније Агрипа и Јулија, ћерка Октавијана Августа.
Имао је четири брата (Тиберија и Гаја, који су умрли млади; Друза Цезара и будућег цара Калигулу) и три сестре (Агрипину Млађу, Јулију Друзилу и Јулију Ливилу). Оженио је Јулију, ћерку Ливиле и Друза Млађег, сина цара Тиберија 20. н. е.[1] У младости је био заручен за ћерку Кретика Силана, гувернера Сирије.[2]
Његов отац био је проглашен за наследника цара Тиберија, али је умро пре Тиберије 19. н. е. Наследник је постао његов таст Друз, али и он је умро 23. Наследник је тада постао Нерон, међутим, 29. је оптужен за издају заједно са мајком Агрипином и прогнан на острво Понзу. Годину дана касније је извршио самоубиство или је изгладњен на смрт.
Породично стабло
Референце
- ^ Тацит, "Анали", 3.29
- ^ Тацит, "Анали", 2.43
