Нео-поп

Нео-поп штене, Билбао јула 2010.

Нео-поп (такође познат као нови поп) је постмодерни уметнички покрет 1980-их и 1990-их.[1] Дефинисан је као оживљавање естетике и идеја из покрета средином 20. века који обухвата карактеристике поп-арта као што су намерни кич и интересовање за комерцијализам.[2]

Историја

Термин је основао јапански критичар Нои Савараги 1992. године. Односи се на уметнике под утицајем поп-арта и слика популарне културе као што је Џеф Кунс, али и уметнике који раде графите и цртане филмове као што је Кит Харинг. Јапански уметник Такаши Мураками је описан као први од јапанских нео-поп уметника који је „пробио лед у смислу рециклаже јапанске поп културе”.[3] Јапански нео-поп је повезан са отаку субкултуром и опсесивним интересовањима за аниме, мангу и друге облике поп културе. Уметници као што је Кенџи Јанобе илуструју овај приступ уметности и фандом.[4] Неки од познатих нео-поп уметника су Џеф Кунс и Дејмијен Херст.

Види још

Референце

  1. ^ Fred S. Kleiner, Helen Gardner, Christin J. Mamiya, Richard G. Tansey, Gardner's Art Through the Ages: Chapters 19-34, Thomson Wadsworth, 2004, p1068. ISBN 0-534-64091-5
  2. ^ Richman-Abdou, Kelly (2018-01-15). „6 Contemporary Artists Who Are Keeping Pop Art Alive Today”. My Modern Met (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  3. ^ Smith, Roberta. "From a mushroom cloud, a burst of art reflecting Japan’s psyche." New York Times 8, no. 04 (2005): B28.
  4. ^ Munroe, Alexandra. "Introducing Little Boy.” In Little Boy: The Arts of Japan’s Exploding Subcultures, edited by Takashi Murakami. pp. 241–61. Exh. cat. New York: Japan Society; New Haven: Yale University Press, 2005.

Спољашње везе